Piše: Adriana Pejaković, psiholog, psihoterapeut u edukaciji :
Dakle, drage moje devojčice, nije uopšte važno imate li četrnaest, sedamnaest, dvadest ili pedeset šest godina! Susretao sam ja i devojčice od sedamdeset dve, i odmah se nekako videlo da su još klinke: mislim, videlo se to po načinu na koji su zrikale unaokolo i krile smešak u prste, kako su isprobavale perike sa loknama boje zlata u robnoj kući, ogledajući se malčice iskosa i vrlo koketno – bile su to prave klinke od sedamdeset dve godine, na časnu reč!
Momo Kapor
Treće životno doba predstavlja fazu čovekovog života koja je izuzetno značajna i može biti vrlo plodotvorna. Obzirom na podelu starijeg životnog doba na ranu starost( 65-75 godina), prosečnu starost (75 do 85 godina) i na kraju, poznu starost(85 godina i dalje), možemo reći da ovo životno doba počinje u 60tim godinama, a da naše doživljavanje starosti uopšteno zavisi od našeg predhodnog iskustva,emocionalnog stanja, otvorenosti za nove doživljaje itd.
Svima nam je poznato da su stariji ljudi bili vrlo uvažavani kroz istoriju. Počev od antičkog Veća staraca, preko hrišćanskih svetitelja, indijanskih plemena i njihovih vraćeva, misao starijih ljudi se veoma uvažavala. Ne bez razloga. Poznato je da starije doba predstavlja životnu fazu za koju je karakteristična integracija predhodnog životnog iskustva, sticanje mudrosti, smirenosti, oslobadjanje od brzopletosti i hirovitosti mladjih ljudi. Svi se, često u svojim važnim životnim odlukama okrećemo starijim i mudrijim ljudima koje posmatramo kao vodiče i pomagače u hodanju stazom života. Postoje odredjene društvene titule i funkcije koje ne možete dobiti, bez obzira na znanje, umešnost ili iskustvo ako nemate dovoljno godina, koje su namenjene starijim ljudima upravo zbog prepoznavanja bogatstva i iskustva koje ovo doba pruža.
Nažalost, stariji ljudi se susreću i sa negativnim aspektima koji prate ulazak u treće doba a to su, pre svega, društvena marginalizacija, infantilizacija starijih ljudi, slabljenje veza sa potomcima, izolacija itd. Neprepoznavanje značaja aktivnog uključivanja starijih ljudi u širu zajednicu predstavlja opasnost za društvo u celini jer se time gubi jedan vitalan aspekt života, a samoj starosti se pripisuju negativna značenja. Da ne govorimo o tome da i mladji ljudi, gledajući načine tretiranja starijih mogu očekivati da će u jednom trenutku proći na isti način, pa samim tim formiraju negativnu sliku o starenju, koja nije tačna a koja je i štetna kako za starije tako i za mladje ljude. Zato je angažovanje starijih ljudi, njihovo aktivno uključivanje u sve aspekte zajednice važno i značajno.
Doba novih mogućnosti
Treće doba je vreme i nekih značajnih psihofizioloških promena. Tada dolazi do opadanja nekih životnih dinamizama, odredjene kognitivne funkcije slabe, a mogu se javiti i neke tegobe. Zvuči pesimistično. I čak i neke definicije starenja prvo naglase ove aspekte, izostavljajući druge značajne pozitivne promene što doprinosi formiranju i održavanju predrasuda o starenju kao lošem i teško podnošljivom životnom periodu. Da, odredjene funkcije slabe i to je činjenica. Ali to ne znači da da druge funkcije ne mogu da se održavaju a neke čak i da se razvijaju u ovom dobu. Od nas zaista mnogo toga zavisi. Da bismo se adekvatno pripremili za ovo životno doba važno je da se fokusiramo na dve stvari:prihvatanje i naša aktivna uloga.
Prihvatanje znači da se ne opiremo odredjenim promenama koje nam se ne svidjaju. U jednom trenutku će nam trebati naočari. Pa šta? Ima ih danas sa zanimljivim okvirima. Možda nećemo moći da istrčimo maraton, ali uvek možemo u šetnju. Ako nek stvari više ne možemo to ne znači da ne možemo neke druge. Treće doba otvara nove mogućnosti kako i za odnos prema sebi, tako i za odnos prema drugima. Mnogi ljudi kada odu u penziju dobiju vreme za nove hobije, za druženje sa prijateljima, provodjenje vremena sa unucima itd. U tom perioduje važno sebi posvetiti pažnju,vodti računa o sebi i svom zdravlju i negovati sebe kako možda nismo uspeli da stignemo tokom ranijih peroda kada je uvek nešto drugo bilo važnije od nas bilo da su to deca, posao, druge mnogobrojne obaveze. Ukoliko neke stvari više ne možemo, to obično znači da nam ni ne trebaju. Možemo mnogo toga drugog.
Poznato je da razvijanje nekih veština u starijem dobu doprinosi očuvanju moždanih ćelija, prevenciji mnogih bolesti, otvaranju novih vidika. Dakle, naša aktivna uloga je veoma važna. U ovom periodu je važno da ne dopustimo da odedjene predrasude utiču na naš doživljaj nas samih. Možda ste imali prilike da čujete da: “u tim godinama zaista nije u redu da. . . idete na putovanja, upišete kurs slikanja, upoznate nove ljude, zaljubite se, pišete pesme, jadikujete zbog ljubavi, osećate se dobro, osnujete grupu gradjana itd. Ali je u redu i očekuje se da: smatrate da je vaše vreme prošlo,budete uvek raspoloženi za čuvanje unuka, ne zabavljate se,dajete sebi razne zabrane, smatrate da ste teret itd. Od nas zavisi kako ćemo gledati na taj period.
Naravno, ukoliko nam je potrebna pomoć u bilo kojem smislu sasvim je u redu da je zatražimo. Izjednačavanje ljudske vrednosti sa radnom produktivnošću ili nekom drugom osobinom nije u redu jer se onda strariji ljudi osećaju kao suvišni ako aktivno ne rade, ako smatraju da ne doprinose koliko bi trebalo itd. Briga jednog društva o starijim članovima zajednice i omogućavanje uživanja u ovom životnom dobu je direktna slika tog samog društva i njegove humanosti. Svi ćemo jednom biti stariji i to ako budemo imali sreće, pa je samim tim na relevantnim društvenim faktorima da omoguće uspešno i prijatno starenje. Uvek valja zapamtiti da naša vrednost kao ljudi nije odredjena ni produktivnošću, ni radnom sposobnošću ni nekom specifičnom osobinom ili kvalitetom. Mi smo važni jer smo ljudi i samim tim zaslužujemo poštovanje u svakom životnom dobu. A prepoznavanje značaja starijih ljudi u zajednici je ,kao što smo rekli, veoma važno za sve članove zajednice.
U sledećem prilogu Adriana vam piše o moći optimizma
[notification type=”alert-info” close=”false” ]Ako tražite savet, ili želite Adriani da postavite neko pitanje koje vas muči, pišite na adresu: KLUB TREĆE DOBA, 11000 BEOGRAD, Gavrila Principa br. 59, ili se javite na tel: 011-66-49-080, na mobilni telefon : +381 64 121 30 30 možete SMS porukom proslediti vašu adresu da vam se Adriana javi, da joj postavite pitanje. Pitanja možete slati i na mejl: [email protected][/notification]
