Пише: Адриана Пејаковић, психолог, психотерапеут у едукацији
Да бисмо квалитетно пролазили кроз животне фазе потребно је да код себе развијамо одређене особине и навике које ће нам помоћи да животне догађаје сагледавамо на
испараван начин. Развијање ових особина је значајно у сваком животном добу па, наравно, и у старијем.
Познато је да позитиван став према животу умногоме помаже физичком и менталном здрављу, поправља расположење и, уопште, доприноси квалитету живота. Људи који имају генерално позитиван став према себи и животу лакше се носе са изазовима трећег доба и лакше и брже проналазе нова решења онамо где други виде препреке.
Да бисмо имали позитиван став према животу важно је да развијамо особине као што је захвалност на ономе што имамо, блискост са другима, несебичност и истрајност.
У старијем добу се ове особине, ако их развијамо упорно и доследно, рефлектују на наш однос према себи, на однос са другим људима као и на однос према животу уопште. Бројна истраживања показују повезаност између оптимистичног става према животу и отворености за нова искуства, са добрим физичким здрављем, виталношћу И дужим животом. Чак постоје истраживања која показују да људи оболели од озбиљних болести могу на овај начин да умногоме допринесу продужењу живота. Веза духа и тела је одавно утврђена.
Ипак, да бисмо били у хармонији са собом, важно је истаћи да некритички позитиван став према свему није здрав.
Ако само позитивно мислимо, а нпр. Не водимо рачуна о свом здрављу, то неће бити добро. Дакле, најбоље је да будемо оптимистични реалисти који воде рачуна о себи, што је у старијем добу веома значајно.
ВАЖНОСТ АКТИВНОГ ПОНАШАЊА
Такође, за успешно треће доба је важно да имамо неки животни смисао, нешто што ће нас испуњавати и чему ћемо посветити своје време и енергију. Многи старији људи су, нажалост, окренути одређеним понашањима у којима значајно место заузимају пасивност, препуштање судбини и јадиковање. Наравно, знамо да постоје реални друштвени проблеми који се рефлектују на особе у овом животном периоду. Ствари нису идеалне.
Али их нећемо поправити одлучујући се за видове пасивног понашања.
Преузимање одговорности за себе и за квалитет свог живота је у овом добу веома важно. Увек можемо урадити нешто. Ангажовање старијих људи у друштвеном смислу, њихов активан допринос заједници, разна удружења и клубови су од великог значаја, како за осећај испуњености појединца, тако и за утицај на целу заједницу. На тај начин показујемо и млађим генерацијама како се користе потенцијали овог доба у друштвеном смислу, где можемо да учествујемо у плодоносним разменама са другим категоријама друштва и на тај начин обогаћујемо своје искуство.
Посветити се нечему и радити на томе упорно и страствено значи имати смисао који нам може бити водиља. Иначе је корен речи „свет, светац“ управо онај који се нечему посветио, који је свој живот посветио неком вишем циљу који је за њега од највећег значаја. Људски живот је много више од самог збира неких животних фаза и може бити чудесан у свакој од њих.
ШТО СТАРИЈИ, ТО СРЕЋНИЈИ
„Ако некад, јурећи за срећом, нађете ту срећу, ви ћете, као и она старица што је тражила наочаре, открити да вам је срећа све време била на носу“, рекао је Џорџ Бернард Шо. Некад је потребно мање него што мо мислили да бисмо били срећни. Истраживања показују да су људи који су живели животом који је био испуњен неким смислом, који су неговали блиске односе са другима, који су имали пар добрих пријатеља и који су знали да се од срца насмеју, како су постајали старији, постајали све срећнији – што за многе људе некад и чудно звучи.
Изгледа да, у друштву које прецењује младост и лепоту по сваку цену, овакви резулати изненађују. Не ако се погледа мало дубље.
Сведоци смо тога да су данас, поготово жене, изложене притиску да морају остати младе, да увек морају бити лепе, нуди се сијасет козметичких помагала која служе томе да друге импресионирамо својом ладошћу. На цени је својеврсна замрзнутост у времену. Али, као што смо видели на основу истраживања, то ипак није нешто што може усречити људе на дуже стазе. Људи који нас воле прихватају нас таквима какви ми јесмо И није им много важно да ли нам је кожа затегнута, а коса офарбана. То је изгледа најбитније козметичким компанијама, због зараде. Зато не морамо прихватити слику која нам се нуди, да морамо ово или оно у естетском смислу. Јер не морамо, нити ће нас усрећити. Срећа је у блискости, испуњењу, остварењу себе. У реду. А где је онда туга?
ТУГА, ЖАЉЕЊЕ И ТРЕЋЕ ДОБА
Многи људи, када прелазе из једног животног раздобља у друго, осећају страх и тугу. Страх осећамо онда када претпостављамо неку могућу опасност па се за њу адекватно припремамо.
Сасвим је нормално и у реду да се тако осећамо. Тако се осећају школарци кад први пут оду у школу, тако се осећају труднице када треба да постану мајке, тако се осећају људи на прагу трећег доба. Шта ме чека и шта ће сада бити? У реду је да стрепимо јер се налазимо пред нечим непознатим. Не морамо потискивати
своја непријатна осећања. Можемо свој страх искористити да размислимо шта је оно што бисмо од нове животне фазе желели, шта је оно што очекујемо, шта бисмо желели да постигнемо, да ли су нам потребни подршка и помоћ? Можемо разговарати, поделити своја размишљања, истраживати и саслушати друге људе. Често се можемо изненадити пољем нових могућности.
Друго, туга је осећање које имамо онда када се нешто завршило, када више тога нема, па смо тужни због тога. И то је у реду. Туга нам, заправо, помаже да се навикнемо на нову ситуацију у којој више нема нечега. Тугом ми креирамо свој ментални простор без тога нечега. Треће доба је доба када ћемо неке ствари довршити, када ће неке ствари престати, када ће се неки односи променити. Нпр. отићи ћемо у пензију, деца ће порасти, добићемо унуке, нећемо моћи да трчимо онако брзо као пре, требаће нам наочари за вид и можда још понешто. У реду је да будемо тужни када се нешто заврши. Није добро ако одбијамо да се нешто што се завршило, заврши и за нас субјективно. Онда можемо да претерано тугујемо, тј. можда и да останемо депресивни. Зато је важно да своју тугу искажемо, да је поделимо, да је прихватимо и да полако ослобађамо свој простор за нешто ново што ће доћи. Јер кад се нешто заврши, дође нешто ново. Ако му не ослободимо простор, држећи се за претходне ствари, како ће оно доћи? Препустимо, И ако треба одтугујмо, а онда се се насмешимо новом које ће доћи.
Јер, треће доба је изазов, оно може бити продуктивно, испуњавајуће, надахњујуће ако ми то допустимо на начин који нам одговара. На нама је да тај начин нађемо.
[notification type=”alert-info” close=”false” ]
Ако тражите савет,или желите Адриани да поставите неко питање које вас мучи,пишите на адресу: КЛУБ ТРЕЋЕ ДОБА, 11000 БЕОГРАД, Гаврила Принципа бр.59, или се јавите на тел: 011-66-49-080 на мобилни телефон : +381 64 121 30 30 можете СМС поруком проследити вашу адресу да вам се Адриана јави, да јој поставите питање. Питања можете слати и на мејл: [email protected]
[/notification]
