„U nevolji stiči znanje i čuvaj imanje“! Mudrost je koja obavezuje. Pre svega da tragamo za skrivenim prostorima ljudskosti iz kojih možemo izlučiti ono malo motivacije koja prevagne vrlini, a zatim, da crne misli odložimo. Obavezuje nas i da nam znanje pomogne u farisejskoj buci. LOŠE STRANE STVARI polaze od vere da je ljudskost neupitna i da joj promišljanje samo doprinosi
Autor:ĐORĐE D.SIBINOVIĆ
Srpski nacionalisti sedamdeset godina vide komunizam kao glavni razlog narodnog posrtanja od ideologije do kulture, od religije do ekonomije, od etnogeneze do nasilne promene etničkog bića. Naravno, smeta im Jugoslavija koju je napravio srpski kralj, smeta im internacionalizam u Srba koji nema korene u narodnom predanju, smeta im sve što nije ono kako oni vide oktroisani pojmovnik. Ako su Srbi onakvi kakvim ih oni reklamiraju izgleda da prosečni srpski nacionalista od prosjaka do akademika ima izvesne probleme sa mišljenjem i zaključivanjem. Cvijić, Nušić i Rajs, izneli su tvrdnje o pretežnim srpskim osobinama pre nego što su se komunisti, komunizam, internacionalizam i ostali izmi pojavili među Srbima. Zaključci pomenutih velikana nisu baš reprezentativni ali bi sa malim stilskim korekcijama mogli da se izjednače ili bar upodobe pretežnim stavovima srpskih nacionalista dok optužuju komunizam kao faktor kvarenja nacionalne izuzetnosti. Kako je to moguće? Osnovna srpska paradigma je “nebeska Srbija”. Nebo nema granice. Nekako se čini da je ono možda najviše od svega što se može zamisliti internacionalno. Kako onda jedan nebeski pojam može da traje i razvija se u veoma skučenim okvirima zemaljskih granica a da ostane ono što ontološki simbolizuje “nebeskom narodu”. Opet Kako? Slobodarska tradicija nije upitna i pored vekovnog ropstva. Dakle, godine provedene pod tuđim čizmama izoštravaju slobodarstvo i herojstvo koje ga kao ovozemaljski izraz istorijski prati. Srbi su toliko željni slobode da se nikada nisu zaustavljali kada je osvoje samo za sebe. Lako su hrlili u smrt samo da je prošire i daruju što dalje mogu bez obzira koga i zbog čega oslobađaju. Kako je moguće da se ne raduju kada oni koje su oslobodili pokažu želju da slobodarsku tendenciju razvijaju i bez njihove pomoći? Još jedno kako? Srbi su stari, drevni, državotvorni, samosvesni narod koji postoji vekovima. Kako je moguće da ga jedan istorijski intermeco radikalno promeni u odnosu na prethodno stabilno usvojene vrednosti? Eto sledećeg prostog kako? Sve veličine su imperijalne, dakle, prirodno ustrojene uvećanju, širenju i razvoju bez granica. Dokazuje to Dušanovo carstvo i Karađorđević oslobodilac. Svi ostali srpski trenuci “nebeskog” i “slobodarskog” postojanja ne govore o nacionalim odlikama nego o komunističkoj zaveri protiv Srba? Arčibald je rekao: “Čujte Srbi”, a Berđajev da na ovom svetu samo sebe možemo promeniti. Da li se to odnosi i na srpske nacionaliste?
