„U nevolji stiči znanje i čuvaj imanje“! Mudrost je koja obavezuje. Pre svega da tragamo za skrivenim prostorima ljudskosti iz kojih možemo izlučiti ono malo motivacije koja prevagne vrlini, a zatim, da crne misli odložimo. Obavezuje nas i da nam znanje pomogne u farisejskoj buci. LOŠE STRANE STVARI polaze od vere da je ljudskost neupitna i da joj promišljanje samo doprinosi
Autor:ĐORĐE D.SIBINOVIĆ:
Danas sam sahranio prijatelja. Tuga nije tema. Ona je najlošija strana svih stvari. Probila je okvir, naslov knjige i motiv tematizacije. Ljudi su tema. Postoje ljudi koji nemaju godine. Oni su uvek prisutni kao presan život: onakvi kakvi drugi ljudi nisu a kakav život jedino jeste. Bez kostima, grimasa, priprema, strategija, saveta psihoterapeuta, priprema za ostavinsku raspravu, izjavljivanje ljubavi na prvi pogled, dobro uvežbanih tirada infatilnog vezivanja empatije i svega što mi, ostali ljudi sa godinama svakodnevno činimo da bismo poverovali u postojanje života i prepoznali sebe u realnim kontekstima. Oni, ovi ljudi o kojima sada pišem, nisu ispeglani, ali nikad neuredni, nisu pedantni, ali nikad zapušteni, nisu izfrizirani, ali nikad sa masnom kosom.
Sve mogu, puno znaju, dele svoje veštine, ne kriju procedure, emituju lakoću kao 5G mreža histeriju. Kao da su upravo stigli iz nekog drugog sveta da upoznaju nove komšije. Iznenada se jave sa drugog kontinenta po kojem posluju u korist dobrote i napretka uvek nekih drugih ljudi, nestanu kao da ih nikada nije ni bilo i tek od nekog potpuno neočekivanog lika koji se možda dva puta godišnje pojavljuje u kraju saznajete da su bili u bolnici i da su sada dobro a da ni oni, slučajni saprpadnici zajednice, ne znaju koja je boljka bila po sredi. I opet se pojave u nekom novom modu, na motoru ili u kombiju sa ekolozima ili mladim istraživačima, naravno, uvek nasmejani. Zaustave ekspediciju da ispričaju neodoljivu šalu ili anegdotu od koje živite narednih meseci, pokažu vam fotografije sa poletanja orlova ili paraglajdinga u Boki Kotorskoj i odu. Učini vam se da ste ih prepoznali na čamcu, na zmaju, na krilima orla. Uvek po osmehu. Godine prolaze a njihovo prisustvo ne dozvoljava preobražajnu estetizaciju. Oni vam nevidljivim čarima oduzimaju moć zapažanja njihovih bora i starenja jer iz njih uvek ističe samo vitalnost kojoj se radujemo po nalogu opstanka, energija koja nam je potrebna skoro kao milost božija, optimizam za koji sami nikada ne možemo biti potpuno spremni, privremeno odlaganje briga za koje proždrljiva pohlepa farmaceutske industrije još nije pronašla pilulu. Šta je onda loša strana stvari ljudi bez godina? Kako šta je loša strana te stvari! Šta može da se desi gore od toga da umre čovek bez godina?! Lagao sam. Tuga je tema.
