.Šta će se desiti ako jednoga dana više ne bude interesatno izmišljanje laži na društvenim mrežama, i kada šokantni izarzi koji ne odražavaju istinu ali koriste vlasnicima komercijalnih medija u svrhu sticanja profita, pa isti ti „šetnju“ nazovu „gmizanjem“, imenicu „čovek“ zamene imenicom „majmun“ ,a npr.za ženu koja se upravo porodila kažu „žena otelila dete“? Možda bi tada i sebe morali nazvati volovima pošto su ih rodile žene a ne krave! To bi bio baš privlačan naslov da postignu interesantni i uvećaju profit.
. Ako ministri i stručnjaci sa dužnom pažnjom demantuju sadržaje (baška što su neprovereni) sa društvenih mreža onda to može da znači da su društvene mreže opasnije i od epidemije!
. Autori sadržaja na društvenim mrežama su samoubice.
Piše:MILORAD ANTONIĆ:
Nije ništa čudno,ali je zabrinjavajuće kad narodi upadaju u razne krize. Ono što se dešava sa nama u Srbiji krajnje je opasno!
Definitivno! Mi smo kao narod zapali u krizu koja vodi ka samouništenju.Sami sebi putem društvenih mreža ali i medija smišljamo zlo,namećemo šokove i proizvodimo stresove. Od prava svakog pojedinca na slobodu mišljenja svako je sebi pronašao cuclu i to ne mora biti sporno. Ali činjenica da svako u svojoj cucli uživa je opasna!
Slučajnim odabirom to izgleda ovako .Na jednoj televiziji uvaženi gost u studiju izjavljuje da onima koji preminu od korona virusa u bolnicama skidaju prstenje i kradu mobilne telefone .Podsećanja radi i daljeg sagledavalja problema, tog gosta ta telvizija najavljuje kao uglednog novinara i publicistu i poznavaoca prilika.Pa da mu verujemo?!
Nedavno je ministarka Darija Kisić Tepavčević ispred Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja odbacila kao netačne navode koji su se pojavili na društvenim mrežama „ da će centri za socijalni rad oduzimati decu roditeljima koji odbiju vakcinaciju protiv kovida-19.“
A vrhunac je bio letos kada je jedan od print medija, a koji sebe predstavlja uticajnim ,ubistvo u Beogardu predstavio je naslovom u stilu da krv teče ulicama Beograda.Na snimku te nesreće na asfaltu jedva se i primetila mrlja krvi. U izazivanju zgražavanja,šoka i iznenađenja ide se tako daleko da se najava jače košave predstavlja kao oluja, najava obilnih padavina najavljuje se kao „potop “ ,jače snežne padavine ili temperatura ispod npr. 5 najavljuju se kao ledono doba zatim , lapsus ili ,greška voditeljke u tv studiju predstavlja se kao „skandal o kome bruji Srbija“.Čak se o dogovorenoj i veoma simpatičnoj ideji da se jedna koleginica iz print medija oproba kao voditeljka tv emisije piše kako je postojeća voditeljka emisije „isterana iz studija.“
Jedan print medij piše kako su se Jovana i Željko Joksimović „u samom startu sukobili“ a zaparvo reč je o tome kako su dogovarali ime emisije ,(što inače piše u nastavku teksta ) koju će poznata voditeljka voditi.
Jasno je.Imamo problem već duže vremena. I imamo društvene mreže i posebnu atmosferu utrkivanja ko će više da slaže, obmane i zloupotrebi čitaoce koje ovakve i slične prigovore pravdaju njihovim pravom na slobodno mišljenje. Ali zašto je taj neko (a sve više ih je ) nameran da svojim mišljenjem drugima izazove probleme,patnju, nanese zlo…?! I zašto je to pravo svakog da kaže šta misli postalo sveta krava,a print mediji,čak i u slučajevima gde je istina očigledno zanemarena,ta mišljenja prenose kao nešto što je tako i nikako drugačije.
Uvaženi gost ,iz onog prvog primera, odavno je za tu televiziju u tom statusu isto kao što onaj sa društvene mreže sam za sebe , iz drugog primera ,koji izjavi da će centri za socijalni rad otimati decu ako ne budu vaksinisana-važan izvor! I jedan i drugi podigli su gledanost,uvećali posećenost a za tv auditorijum uvaženi stručnjak još više je uvažen jer je otkrio strašnu istinu.
Međutim,nigde ni traga o odgovornosti!Nema čak ni stava televizije, o informaciji koja će verovatno ovih dana biti demantovana po sistemu „kako su objavili neki mediji….osporavao tvrdnje da se….“i to je najubitačnije oružje i najveća kazna za laž,paniku,bezobrazluk,kaljanje sopstvenog naroda…!
Isto je u primeru za koji se po sistemui „na prvu loptu“ može reći da ministarka nije mogla nikako drugačije reagovati ,ali…? ALI je ovde veliko ko brdo! Tako će i ostali ministri,stručnjaci ko god da se osetio prozvanim reagovati. Međutim, zaboravljamo da je to nagrada onima koji plasiraju takve i slične sadržaje na društvenim mrežama. Činjenica je.Izgleda da smo upali i veoma opasnu situacionu krizu u kojoj je svako našao svoju “važnost”(mediji profit i rejting), i uživaju u ulozi žrtve.
Profesionalni odnos prema izrazu „vesti“ i onome što ona stvarno oslikava ali i ,pre svega,kao kategorija vrednosti ne dozvoljava mi da kažem da su pomenuti sadržaji sa društvenih mreža „vesti“. Ako kažem da su to „vesti“ to bi bilo isto kao da je neko operaciju srca nazvao kasapljenjem srca. Dakle upravo te pomenute izmišljotine i bljuvotine sa društvenih mreža jesu prilika da se reaguje. Jeste ali tako je samo na prvi pogled.Problem je daleko dublje prirode.Tu je ono gore pomenuto veliko „ALI“! Pokvarena i bolesna mašta,razmišljanje koje se svakim danom hrani upravo reakcijom,primećenosti i potreba da se nekome nanese šteta, održava tu istu maštu i razmišljanje. Za aktere takvih sadržaja na društvenim mrežama, pa i za print i elektronske medije koji ih prate to je jedino ispravno.Za samoubicu je samoubistvo sasvim opravdana stavr. A suština ovakvog uticaja na javnost je uništavanje samih sebe.
ZDRAV ČOVEK ZDRAVA DRŽAVA
Nažalost odavno je već tako! Zapravo previše je već prisutno da se moramo zamisliti .Otkud ,čija je odluka da se koriste jake,šokantne reči? Zašto?! Ko je i gde sebi „kupio“ pravo da pažnju javnosti privuče sadržajima koji zastrašuju ,zbunjuju ,užasavaju, i da izrazima koji ne odgovaraju istini već njenim izvrtanjem omogućavaju uvlačenje ljudi u obmanu,daju lažnu nadu za lečenje, izazivaju stres,šokove i formiraju konstantan strah kod ljudi .
Ako je to ,kako kažu vlasnici medija,pa i pojedini političari ,njihovo pravo da se „bore na tržišu, jer su komercijalni mediji“ i ako im to donosi profit, valjda imaju finansijske pokazatelje za to, onda je sasvim sigrno da smo se kao narod razboleli. Jer,ako nama takvo izveštavanje odgovara , dakle prija nam,pa kupujemo njihve novine, plaćamo pretplate na njihove uslughe i sl. onda je naše stanje svesti pred pucanjem! Kako drugačije objasniti činjenicu da su oni zadovoljni profitom i ne odustaju od šeme na kojoj ga ostvaruju a nama više prijaju brutalnosti ,šokantne izjave,prevare , krvoprolića i nesreće nego pozitivne stvari? Čovek koji poseže za čitanjem i kupovinom sadržaja koji najavljuju krv , haos ,potop…i još ako uživa u čitanju istih, je bolestan čovek. Poseban problem je to što je takav čovek neupotrebljiv.I malo kome može biti od koristi ! Kod njega takvi sadržaji izazivaju reakciju po sistemu „nisam ja kriv ,takvo je vreme došlo“ dakle „opravdavaju ga “ pred samim sobom i njegovim okruženjem.Sve više bolesnih pojedinaca čine bolesnu državu.Zdrava nacija jednako je zdrava država.
Mi često upotrebljavamo baš to „ tako je vreme.“ To je i za normalnog čoveka nedostatak dubljeg sagledavanja problema. Tačno je.Svako vreme nosi svoje breme,pa će jednoga dana kad dođe neko drugo vreme i kada se ovi šokantni izrazi „potroše“ i postanu neisplativi ti isti vlasnici komercijalnih medija kojima takvi izrazi i sadržaji donose profit, i anonimci sa društvernih mreža koji više ne budu tako uvažavani morati da traže još crnje,šokantnije brutalnije izraze i sadržaje !I opet će to biti njihovo pravo. Možda će tada primera radi, „šetnju“ da nazivaju „gmizanjem,“ imenicu „čovek“ zamene imenicom „majmun“ ,a možda će npr.za ženu koja je upravo porodila reći da je „žena otelila dete“.Tiraži bi im sigurno skočili, gledanost bi se povećala ,društvene mreže bi to politizovale.Narod bi opet trpio.I verovao u prazno!
Ako u svemu ovome ima opravdanja da je pravo svakoga da iznese svoje mišljenje na društvenim mrežama i pravo vlasnika komercijalnih medija za ostvarenjem dobiti (bez gubitka) jer od toga žive onda isto tako jednako pravo imaju i oni koji žive od proverene informacije .Jer dokazano je da na osnovu onoga što saznaju u medijima ljudi upravljaju svojim željama i egistencijalnim potrebama opredeljuju se u pogledu političke pripadnosti…?! I šta dalje? Čije pravo je tu povređeno?!
Živi su ,zapravo u većem delu istine nose teret i reformi i socijalnog mira,oni kojima je baš tako uskaraćeno njihovo pravo na kvalitetne sadržaje i validne informacije.Oni su iz tih istih medija crpili istine i savete o zdravstvenim teškoćama , epidemijama , vakcinacijama ,…edukovali se i po pitanju pripremanja hrane.
Doživeo sam i onaj davnošnji i ovaj sadašnji koncept medija .Razlika je u tome što su ondašnji da bi povećavali tiraž a time i profit tražili validne još bolje informacije,dok sadašnji komercijalni mediji izmišljaju gore od gorega kreirajući tako verovanje u ništa.
Čitaoci tih medija još uvek su čitaoci,ali željni čitanja sadržaja dostojnih pažnje ljudskosti i civilizaciskog napretka 21.veka.
Dake,da li je, tržišno gledano, logično upitati se : šta je bilo sa njihovom pažnjom i potrebom za sadržajima na koje su navikli? Uništena je! A kako se oseća neko kome je deo njegovog života uništen? Oseća se ,najblaže rečeno kao invalid! Prihvatio je to što niti voli , niti želi,niti mu treba.A čovek koji ne živi u skladu sa prirodom svoga bića je u opasnosti ! Ko se još oseća prijatnio, ako ga stalno od novina , preko televizije,do vesti sa mobilnih telefona neko zastrašuje?
Da li se i vi osećate prevarenim,kad vidite da ne teče krv ulicama Beograda, kad se nije desio najavljeni potop,kad nije bilo ledeno doba …?! A svakog dana ste kupovali novine,pomno pratili te izveštaje i najave. Da li pomislite da ste pomogli vlasnicima medija da zarade?Kupovali ste svakog dana 100 grama otrova! Sebi ste samo priredili haos i stres i iskreno rečeno niste toga ni svesni. Jedino što znate to je da osećate prazninu.I tako godinama!
Uz sve to tada su tiraži novina i gledanost trelevizija bila takva da današnji vlasnici medija ne mogu te cifre ni da sanjaju. Stoga pitanje je da li su se vlasnici komercijalnih medija, koji se pozivaju na svoje pravo na borbu za tiraž i gledanost ,prihvatanjem brutalnih , lažnih ,šokantnih i sl…prilaza sadržajimja,odrekli pomenutog, doborog dela kupaca!?
KROJAČI
Dakle, ako nas kao konzumente pomenutih sadržaja kao što kažu šnajderi medija ,ali i pojedini političari koji im to aminuju,više interesuju brutalni,šokantni i svaki drugi sadržaji a ne oni pozitivni,onda je to zato što smo ipak u ozbiljnom problemu,pa je dijagnoza sa početka ovog teksta da smo u krizi samouništenja ispravna. Jer nema ničeg zdravog u uživanju da vas neko vara,daje lažnu nadu…(to je tek posebna priča) da vas zastrašuje sadržajima koji će bitno uticati na vaše stavove,poteze,opredeljenja kada je upitanju važna životna odluka kao što je sadržaj sa društvene mreže ,jednog od zbilja monstruoznih, na koji je Minsitarstvo reagovalo.
Šta reći osim da mašta radi svašta. Ali ,ako je tako i u malom procentu medija gde sede urednici od zanata zašto bi nas čudilo što je tako na društvenim mrežama gde nema nikakve kontrole?! Ne treba da nas čudi,ali mora da nas zabrine jer uticaj takvih sadržaja i naše ponašanje nije beznačajan. Da je suprotno tome,taj ( a sve više ih je )koji izmišlja i plasira takve sadržaje (skoro da je postalo takmičenje ko će smisliti monstruozniji sadržaj i izazvati veću paniku ) ne bi imao tu potrebu. Njegova potreba je dvoslojna. Prvi sloj zapatio se na potrebi da sebi prida značaj,a drugi sloj sve više se razvija na potrebi da bude bolji od onih gore pomenutih što izmišljau krv , šokove , bujice ,potope…! To je,zapravo model koji uspeva u poprilično praznom prostoru glave.A znamo gde raste korov!
O posledicama- skoro da je sve jasno. Da taj neko (a sve više ih je ) nije u posebnoj krizi znao bi da će takvi sadržaji imati veoma negativne posledice po onoga ko ih pročita. Možda baš na članove njegove porodice.U najmanju ruku ,a pre svih roditelji sa decom ,imaće, neko manji neko veći obim stresa ,straha,napade nepoverenja …! Još gore od toga je što je taj neko ( a sve više ih je ) ubeđen da je uradio veliku i vrednu stvar.Ali ne zato što je narod upozorio na istinsku nesreću nego zato što je ubeđen da je za sebe uradio veliku stvar.Svi oni (a sve više ih je ) rade to sa uživanjem. To im je način života. Pitate se zašto ? Zato što je to bolest! Jednostavno . Zato što mu je merilo vrednovanja samog sebe (a sve više ih je) postalo to koliko će zlo objaviti na društvenoj mreži.A društvenoj mreži je pridat značaj koji ne zaslužuje.Ako nisi tamo nisi prvi .
Ti ljudi sa društvenih mreža su u pokušajima da vrednuju sebe bilo čime makar i bezvrednim stvarima u sebi ubili ostatak svojih pređašnjih vrednosti i kvalitetnijeg,čak i kritičnijeg ali realnog pogleda na vrednosti u kojima žive. Za njih u toj fazi samounštenja naročito je važno ko komenatriše njihove bljuvotine.A kud će veći uspeh od toga da im se sadržaj sa društvene mreže citira u skupštini ?!
SLEDEĆI NASTAVAK
ZLO JE UŠLO U NAJVEĆU ROBNU KUĆU –GLAVU!
