Dragoljub DRAŽA Petrović:
ŽVAKA U PEPLjARI: Srpska napredna stranka ima najbolje vanstranačke ličnosti.Takve vanstranačke ličnosti kakve u svojim redovima imaju naprednjaci nema ni DS ,ni SPS,a bogami ni LDP,zajedno.Među vanstranačkim ličnostima SNS ističe se Nebojša Čovic, autor slogana „Kad je terško -Čović”,iz čega bi se moglo zaključiti da je on, pre vanstranačkog angažmana u SNS, radio u nekoj agenciji za seldbe. Selite se, a ne znate kako da od tačke A do tačke B prenesete trokrilni orman,težak ko tuč,nasleđen još od pokojnog pradede. Onda u novinama pronađete oglas „Kad je teško-Čović“ . Pozovete tog Čovića,i on vam prenese trokričlni orman.Rke-koke,svojeručno.
Ipak ,Čović pre učlanjenja u vanstranačko krilo SNS nije teglio trokrilne ormane.Bio je to čovek sa umilnim osmehom.Ili bolje rečeno-„Bandit sa umilnim osmehom“-kako ga je u autorskom tekstu pre desetak godina opisao neki Aleksandar Vučić,stručni saradnik naučnog časopisa Velika Srbija.
Srpski narod ima uzrečicu: .Zna se zašto magarca zovu u svatove”. Ta misao je nastala daleko pre pojave Nebojša Čovića, kada je primećeno da u Srbiji postoj običaj da te komšija pozove na svadbu,ti misliš da ćeš da jedeš i piješ, a tamo ti uvale da pereš sudove, sečeš pečenje i raznosiš kupus salatu po stolovima. Čović je tu rečenicu ponovio dva puta u poslednjih godinu dana –najpre kada ga je Aleksandar Vučić – kakva slučajnost – imenjak i prezimenjak onog stručnog saradnika iz Velike Srbije, pozvao da u ponoć dođe na Mara kanu.
-Mora da je neka proslava u Zvezdi – rekli su mu prijatelji, ali je Čović po dolasku konstatovao: „Zna se zašto magarca zovu u svatove“.
Onda ga je Aleksandar Vučić –kakva slučajnost-imenjak i prezimenjak onog stručnog saradnika iz Velike Srbije,pozvao da dođe na neki prijem u Skupštinu grada Beograda,al da povede i Gorana Vesića, a Čović je po dolasku nadogradio narodnu umotvorinu. Rekao je: »Zna se zašto dva magarca zovu u svatove”.
Međutim, ako jednog dana u štampi vidite zajedničku fotografiju Vučića, Čovića i Vesića, ispod nje sigurno neće pisati. „Tri magarca na svadbi”, niti će pisati: „Aleksandar Vučić s dva magarca u svatovima” (uz napomenu: Vučić stoji prvi zdesna), nego će tamo garantovano biti potpisano: .“Stručni saradnik Vučić sa najbližim nestranačkim stručnim saradnicima”. Nikako: .Vučić sa najbližim stranačkim nestručnim saradnicima”.
Čović je – po urbanoj legendi – poznat kao jedan odnajboljih gradonačelnika Beograda, još od dolaska Kelta. To kako je Beograd funkcionisao od 94. do 97. ne može se opisati rečima -to je trebalo doživeti. Sve je išlo kao po loju. Recimo, u tom zlatnom periodu Beograda u autobus GSP mogao si da uđeš samo ako se prethodno pamažeš lojem. I dan-danas po Petlovom brdu zatiču ljude koji besciljno lutaju tim prigradskim naseljem, jer su u vreme gradonačelnika Čovića planirali da iz vozila GSP izađu kod Sajma, ali su zaboravili da se namazu lojem, pa su stigli na Petlovo brdo. Gde su se trajno nastanili. Jer nisu mogli da uđu u autobus nazad. Kažu da je Čović tada, posmatrajući buseve pune ko sardine u rafinisanom ulju, u kojima je pri ulasku i izlasku klizilo kao po loju,došao na deju da proizvodi konzerve.
Toliko je za samo tri godine vlasti zadužio Beograd da je po njemu nazvana jedna ulica (Nebojšina ) i jedna kula (Nebojšina). Kad god je nama bilo teško,tu je bio on.Zato bi mu bilo bolje pristajao slogan “Teško nama-Čović”.
Izvor: danas.rs
