8 август 2014, СРБски ФБРепортер
Слађана „фбр колумниста“ & Миодраг Новаковић
Слађана: Питања за ФБР редакцију
ФБР: Уважена Слађана, поставили сте нам компликована питања, на која сигурно немамо све, а вероватно ни праве одговоре. Ипак у наставку текста образложићу свој лични став по тим питањима, који не мора да буде у сагласности са осталим члановима наше редакције. ФБР оснивач и уредник Миодраг Новаковић…. (напомена- Слађана је наш сарадник и „колумниста“ и њен идентитет је познат редакцији)
Слађана : Да ли бисте мало појаснили уколико знате које су последице ако би се Русија директно умешала и како би се то одразило на нашу спољну политику и на нашу привреду. Претпостављам да Путин одлаже са разлогом. Не знам због чега, чини ми се да га намерно изазивају и желе његову главу на послужавнику. Опростите ми на пристрасности Путина баш обожавам. Предложите му да се ороди и са нама тако што ће да приведе неку згодну Српкињу. Деце никад много.
Знате шта ми је лицемерно. Острашћеност наших људи да суде, жеља да се салонски боре, да неко други решава њихове проблеме али када треба да изађу пред Скупштину и да подрже косовске Србе нема их нигде. Али зато знају шта је чинити Путину. Демантујте ме, осудите само дајте смернице како се не би у Србији појавила зла крв и непријатељи то искористили за грађански рат. Гладнима је невероватно лако манипулисати.Мене не занима ко је за коју страну, искључиво сам заинтересована за добро српског народа , а ми у овом тренутку имамо огромне проблеме.
Креће примена закона о раду, смањење плата и пензија, незна се шта ће донети зима. Уклолико би почео рат, како би се то одразило на изградњу јужног тока и на улагања у нашу привреду?
Ја нисам баба Ванга и нисам очевидац, Ваше очи даље виде зато пишите шта нас чека и шта нам је чинити.Имамо обавезу да сачувамо свој народ и своју државу, да обновимо нацију, а не цео свој век да проведемо за поткусур великим силама.То је мој став и немам намеру да га мењам.
Путин је само човек, он ништа не може да уради сам и зато би било поштено да напишете нешто и о томе.
———————————————————-
ЛИЧНИ СТАВ…
М. Новаковић: Са становишта Запада, који ескалира украјинску кризу, Русија се директно умешала оног тренутка када је успоставила војну и граничну контролу на Криму- који Запад и даље сматра делом територије Украјине, и сходно томе РФ (Руску Федерацију) војним агресором. Тако да не верујем да би директна војна интервенција Москве у НовоРусији битно утицала на њихово легално тумачење конфликта у Украјини. Али би таква интервенција свакако дала Западу нову муницију за још агресивнији пропагандни рат, оштрије санкције, и вероватно почетак правог хладног рата. Ипак не верујем да би тај хладни рат ескалирао у светски (нуклеарни), осим ако на челу водећих Западних држава уистину не седе ментално неурачунљиви људи!?
Који су разлози „одлагања“ Путина, то ја не знам. Верујем да има јаке личне и државничке разлоге за тако нешто, али исто тако имам утисак да време не ради за њега.
Запад очигледно намерно изазива Путина да сада повуче нови оштар (војни) потез у Украјини, јер је време тренутно неповољно за Русију.
Обарањем малезијског путничког авиона Запад је успео да максимално демонизује Путина и Русију, да галванизује јединство у оквиру ЕУ и НАТО алијансе, и једног дела сателитских европских државица из клуба „Евро-обећање лудом радовање“. Запад сада успешно капитализује плодове свог психолошко-пропагандног рата против Путина и РФ.
—————-
По мом личном убеђењу Путин је пропустио прилику да директно (војно) помогне Доњецк и Луганск, након масакра у Одеси. Тада је Запад био подељен по питању Украјине, санкција према Русији, и једним делом згрожен неонацистичким дивљањем и покољем десетина грађана у Одеси, углавном руске националности. Верујем да је у том тренутку била примерена руска војна интервенција, типа „блиц криг“ у источној Украјини, која би онеспособила украјинске војне покрете ка НовоРусији, спречила све активности украјинске авијације и артиљерије у НовоРусији.
Такође по мом убеђењу РФ има капацитете за такву ограничену и „фокусирану“ војну акцију, слично интервенцији у Грузији. Такође сматрам да таква руска војна интервенција не би требала (ни морала) да се прошири на целу територију Украјине- већ би морала да буде у функцији оспособљавања „новоруских“ република Луганск и Доњецк да самостално успоставе и контролишу свој суверенитет.
У том смислу је било довољно да РФ заузме гранични појас уз НовоРусију, потом призна државни суверенитет тих новоруских република, и пружи им сву неопходну економску и војну помоћ. У тој фази би било кључно обезбедити „зону забране летења“ и „демилитаризовану зону“ према западној Украјини, која би спречила употребу украјинске артиљерије и ракетних арсенала над територијом новоруских република.
Такав потез би био потпуно у складу са Путиновим јавним обећањем грађанима источне украјине (руског говорног подручја) да ће их заштити од насиља Кијева (то до сада очигледно није урадио). Такође верујем да би остатак света (осим мањинског Западног) такву „хуманитарну војну интервенцију“ разумео и евентуално одобрио.
Такође је очигледно да Путиново тактизирање и „неоглашавање“ није спречило ескалацију пропагандног рата, економских и политичких санкција , и вероватно ускоро „хладно-ратовских“ мера од стране Запада према РФ. Шта више Запад овакво Путиново „тактизирање“ сматра слабошћу и вероватно кукавичлуком и покушава да ту ситуацију максимално експлоатише у своју корист. То им очигледно полази за руком, бар за на Западу.
Дакле моје лични став је да време не ради за Путина- као што је то јуче константовао и угледни аналитичар Душан Пророковић у свом раду:
„ХОЋЕ ЛИ ДОЊЕЦК ПАСТИ?“ Пророковић каже следеће: „…Јер, уколико допусти да се „ствар око Доњецка заврши“, руски председник ће показати слабост и проузроковати три негативне ствари. Прво, опашће му рејтинг у најмотивисанијем делу руског народа – оног који себе доживљава као „православни стуб“ Русије. Укупно гледано, рејтинг Путина није угрожен, пошто је сада невероватно висок, али би се у том случају структура његових подржавалаца променила. У највећем делу, он би се ослањао надаље на оне који би се могли разврстати у „либерални“ или „комунистички“ блок. А то није део Русије са којим се може правити „алтернатива Западу“, „нова цивилизацијска целина“ или „велики интеграциони пројекат“. То је део Русије који ће пристајати на разне трговине, калкулације и уступке у циљу ненарушавања постојећег комфора. Друго, на Западу ће то бити представљено као његов пораз. Услед тога могуће је очекивати нови пропагандни талас који би сада индуковао став не да је Путин зликовац (мада ово остаје), већ да је он слаб. Дакле, треба га још више нападати онако како западни медији знају да ударе на слабе лидере. Треће, у Кијеву би ово било прослављено као велика победа и допринело би краткорочној хомогенизацији. Довољној да се у целој земљи спроведу оштре мере нове политичке и културне „коренизације“. Са друге стране, руско и проруско становништво би изгубило сваки мотив за отпор, јер, када је Москва дозволила пад Доњецка, дозволиће и пад сваког другог града.“
Мислим да је ово образложење Д. Пророковића веома разложно и да указује на све опасности НЕинтервенисања РФ у Украјини. Доњецк и Луганск се данас бране последњим снагама, Кијев и његови западни спонзори у рат убацују све свој ратне ресурсе, наразорнија оружја, стране плаћенике и људску надмоћ- док бриљантни Стрелков са својим добровољцима уз надљудске снаге одбија нападе и наноси тешке губитке Кијеву- али и снаге НовоРусије трпе такође тешке губитке (које нажалост нису у стању да надокнаде), ипак здрава логика (и математика) нам указују да ни он неће моћи да издржи сувише дуго без директне руске интервенције.
————-
Ескалација сукоба у Украјини и евентуалне нове санкције Русији, би сигурно представљале нове изазове за Србију. Вероватно да би, бар све док се „суздржавамо“ да РФ уведемо санкције, та ситуација представљала могућност за знатно већи извоз наше робе на руско тржиште. Што се тиче Јужног тока, он је тренутно блокиран у Бугарској (која је чланица НАТО) и ту не можемо ништа посебно да урадимо.
Бојим се да ће се сада (доказано) превртљиво српско руководство наћи под огромним притиском ЕвроУнијата да уведе санкције РФ, а можда и да демонстрира своју беспоговорну поданост ЕвроУнији и на неки „много драстичнији“ начин. Оваква очајна економска ситуација у Србији може да буде пресудна да Вучић и „клика“ попусте пред притисцима Брисела, зарад неке бедне новчане позајмице (која би привремено покрпила пар рупа у српској буџетској „бушној кофи“)!?
————————
Што се тиче могућих социјалних нереда у Србији- вероватно је да ће на јесен доћи до ерупције незадовољства код неких слојева нашег друштва. Да ли ће они ескалирати у „грађански рат“ како Ви сугеришете, у то не верујем. Све досадашње „народне и радничке“ буне у „пост-петооктобарском“ периоду су се углавном показале као уско(грудно) мотивисане и фокусиране на тренутне проблеме одређене групе- без жеље и способности да се уједине у борби за трајно решавање свог социјалног и политичког статуса…
…Али ме у том смислу брине демонстрирана решеност Вучићевог режима да за спорове са грађанима који „мисле друкчије“ користи полицијско-судску репресију. Такво понашање режима у ситуацији (потенцијалног) већег социјалног бунта би могло лако да доводе и до радикализације народног револта!?
У том смислу, и у случају таквог (мало вероватног) развоја догађаја, већа одговорност би била пре на режиму, него на народу. Надам се да ће Вучићев режим тада имати више слуха за „глас улице“, јер је не тако давно и сам био на истом „крају батине“….
—————-
На крају, о Вашој сугестији да је „Путин само човек и да ништа не може да уради сам“… Са тим ставом се не бих сложио у потпуности. Путин није обичан човек, већ један од најмоћнијих владара на овој планети. Такође, иако је окружен олигарсима и разноликом „дворском свитом“, Путин у својим рукама чврсто држи све полуге власти у Русији, и може практично у оквиру РФ да уради шта хоће.
Шта ће урадити (или неће) -сазнаћемо ускоро.
Већина нас када посматра трагедију нашег братског руско (сербијанског) народа у источној Украјини, реагује емотивно- Док Путин очигледно реагује државнички, и веома је лако могуће да је код њега превладао „егоистични“ државнички инстикт заштите економских и политичких интереса РФ као целине.
…Те да је у том смислу одлучио да је „рационално“ жртовати национални и грађански интерес осам милиона Руса у источној Украјини, зарад интереса 146 милиона Руса из РФ!?
Уосталом, он је већ сасвим успешно заштитио руски стратешки интерес у Украјини, повратком Крима под руски суверенитет. Истовремено, док су очигледно „НовоРуси“ национални и морални интерес за већину Руса из РФ, то не мора да значи да су они „стратешки интерес“ за људе који су данас на челу РФ…
Да ли је таква логика преовладала код Путина и његових блиских сарадника, сазнаћемо ускоро. Искрено се надам да су Путин и РФ спремни да жртвују „делимични економски“ интерес РФ зарад спаса осам милиона своје новоруске браће (и властитог образа).
По мом личном уверењу „жртвовање Доњецка и Луганска“ неће зауставити марш Кијева на Крим, нити марш Запада на Москву.
Остаје да видимо…
ФБР уредник Миодраг Новаковић
