Zaista je samo jedan besmrtni vladar zemaljske Srbije. Zaista samo je jedan zemaljski car srpski besmrtan, Sveti Sava. Bilo je careva i kraljeva, velmoža i knezova i despota na Srpskoj zemlji, i sve to je prošlo; a slava, sunce slave u svima nama, kroz sve njih – carovao je on, Sveti Sava. Niko nije mogao krunu s njegovog čela skinuti, niko nije mogao njegovu vlast uzeti. Sedamsto godina on caruje u zemaljskoj i nebeskoj Srbiji nad svima istinskim srpskim dušama. Od njega imamo sva bogatstva neprolazna; sve čime se danas hvalimo mi bezbožnici, to je od Svetoga Save. Po celome svetu nosimo ikone iz naših velikih i svetih zadužbina, time se hvalimo, jer to je jedino čime se možemo hvaliti. Sve je drugo prah i pepeo.
Šta je sve drugo? Gde su palate careva i kraljeva? Nigde ni traga, ni kamena na kamenu. I zadužbine svete: Studenica, Hilendar, Ćelije male, Kalenić, Žiča i bezbroj velikih zadužbina, to je do danas ostalo… slave Gospoda Hrista. Sve to delo je i dar Svetoga Save. Njega lično i njegovih svetih potomaka.
Crkva naša Pravoslavna i samostalna od njega je. To je prvi čovek, prvi vladika u vizantijskom svetu koji je osnovao narodnu Crkvu i dobio sve blagoslove Vaseljenske Crkve. Škola, sveta škola, to je od njega; ne govorim o bezbožničkim školama. Država, sveta država, država u kojoj vladaju zakoni Hristovi kao Ustav, to je delo Svetoga Save, njegovog Svetog oca Simeona Mirotočivog, njegovog Svetog brata Simona Stefana, kralja Prvovenčanog, i potonjih srpskih careva i kraljeva. Sveta država! Piše u Žitiju Svetoga Save, i sam Sveti Sava kaže: da svima u njihovo vreme, u vreme Nemanjića, Evanđelje beše osnovni zakon. Evanđelje Hristovo, evanđelske vrline, to je bio propis, to je bio Ustav za svakog Srbina, za svakog velmožu i sebra. Da, sudstvo, sveto sudstvo, to je od Svetoga Save. Svete sudije dele Božansku pravdu. Porodica, sveta porodica, a on je učvrstio na evađelskim temeljima, na jevanđelskoj svetosti.
Da, sve sveto i veliko eto od Svetog Save je, koga mi danas slavimo. Da, tako je bilo nekad. A danas? Danas veliki broj Srba ratuje sa Svetim Savom, zaratili Srbi protiv svetoga Save, zaratili Srbi protiv besmrtnika Božjeg, zaratili Srbi protiv Boga. Gle, ko krene u boj, u rat protiv Boga, kakav je njegov kraj? Malo treba pameti imati, pa znati: poraz, propast. Da, ne govorim ja prazne reči nego istinu današnjice naše strašne, srpske nesrećne sadašnjice. Zar ne ratuje Srbin sa Svetim Savom kada gazi post, zar ne ratuje Srbin sa Svetim Savom kada narušava post, evanđelski post? Kada gazi evanđelski zakon? Da, on ratuje sa Svetim Savom, ratuje sa Gospodom Hristom! Kada Srbin psuje i Srpskom zemljom ore se psovke, šta je to? To je rat sa Svetim Savom, rat sa Bogom!
Srbine, trgni se, niko nije izašao kao pobednik bez Svetoga Save. Srpska istorija za sedamsto godina ne zna nikoga, ni od tirana ni od careva, koji je zaratio protiv Svetoga Save a da nije doživeo propast i pad. Psovka caruje po Srpskoj zemlji. Srbi, Srbi, braćo Srbi! Ratujete sa Bogom, a to se ne može završiti drukčije nego našim porazom, našom propašću. Gle, iz srpskih škola proteran je Sveti Sava. Zar to nije rat sa Svetim Savom? Ono radi čega je Sveti Sava ostavio carski presto, Gospoda Hrista radi, danas vaša deca ne uče. Objavljuju da je to laž, da je to izmišljotina. O, zar je srpska istorija izmišljotina, zar su izmišljotine zadužbine svetih careva i kraljeva i svetih Nemanjića slavnih? Gle, Srbi u školi ratuju protiv Svetoga Save, vode rat i protiv Boga. Ne poriči, zna se!
Šta je Srbin bez Svetoga Save, šta je Srbin bez vere, bez Pravoslavlja? On, čovek, pa vreća puna blata, to je čovek bez vere. Kožna vreća, to je telo naše i u njemu blato. Šezdeset do osamdeset kilograma blata, to je čovek bez Boga i bez vere. A čovek Svetoga Save, čovek Hristov, to je besmrtno biće, biće večno stvoreno za Život Večni, kao Sveti Sava što je večan i danas caruje u dušama istinskih Srba. U Njegovoj današnjoj glavnoj pesmi, u troparu, veli se da je on bio “Nastavnik i Učitelj puta koji vodi u život večni” kroz Sveto Evanđelje Hristovo i kroz Hrista. To je Sveti Sava, takav učitelj daje Život Večni tebi, Srbine. Tog učitelja, takvog učitelja proterali su iz srpskih škola. Kakva sudbina nesrećnog Srbina!
Mi današnji Srbi polažemo najveći i najstrašniji ispit, ispit pred Svetim Savom. On danas putuje po Srpskoj zemlji i tuguje, plače. Gleda Srbe šta su, ko su, šta su postali, a šta su bili? On na današnji dan sa nebeskim pratiocima svojim, sa besmrtnim Svetim Srbima, svetim carevima, kraljevima, episkopima i običnim Srbima koji su Svetitelji postali, Svetim Mučenicima, najnovijim Mučenicima, 750.000 njih pobijenih za vreme Drugog svetskog rata, pobijenih za veru Pravoslavnu, eto svi oni vrše smotru nad vašom i mojom dušom, nad dušom svakog Srbina.
Da li ti učiš Evanđelje Hristovo, Evanđelje Svetoga Save, ili si se odrekao njega? Koliko se njih odreklo danas? Kako strašno, kakva pomrčina hoda Srpskom zemljom, kakav mrak, kakav duhovni zločin, kakav pomor duša, kakav pokolj duša po Srpskoj nesrećnoj zemlji?! Ali, naša slava, naš ponos, to je Nebeska Srbija. Nebeska Srbija sva je danas u kliktanju Svetome Savi, Nebeska Srbija danas slavi onoga koga slave svi Anđeli na nebu, koga sam Gospod Hristos slavi i proslavlja. Da, sva Nebeska Srbija danas kleči pred Svetim Savom, a on služi svetu Liturgiju Nebesku. Služi je najpre za nas… Kad pogleda na nas, potoci suza liju se iz njegovih svetih očiju, jer Srbi izdadoše ono što nisu smeli izdavati. Zašto su zadužbine svetih Nemanjića gotovo uvek prazne? Gde su Srbi – potomci Svetoga Save? Šta je to što Srbe drži van hrama Božjeg i u nedeljne i praznične dane? Šta vi to radite po kućama svojim o Božiću, šta o velikim praznicima i svake nedelje? U svakoj kuća ima vas desetoro ili petnaestoro, i ne setite se nikad da jednoga člana pošaljete u Crkvu Božju. Braćo moja, ispit polažemo pred Bogom; tu dovijanja nema, tu laži nema.
Vojna parada povodom rođendana Kajzera Vilhelma 27. januara 1916. u Nišu na dan sv. Save za vreme okupacije u Prvom svetskom ratu. Da li je koincidencija ili manifestacija sile na najosetljivijem mestu za srpski narod, na njegov najvažniji datum, prosudite sami: parada se održava na Svetog Savu ispred Saborne i male crkve. (Sa stranice “Stari Niš”)
Slaveći Svetoga Savu mi ustvari slavimo ono što je najveće i najsvetlije u našoj istoriji, u našem narodu. I dok je on Vođ naših duša, mi možemo računati na sebe, na svoju istoriju. Danas dečica naša srdačno i usrdno slave Svetoga Savu. Nije ni čudo, to je najmilije i najlepše Srpsko Dete bilo, mladi Kraljević koji je u sedamnaestoj godini svojoj pobegao iz carskog dvora da bosonog, isposnički živi u Svetoj Gori, i da osveti sebe, prosveti sebe, dođe kao veliki Svetitelj, kao veliki Učitelj, besmrtni Svetitelj, besmrtni Učitelj i večni učitelj. Mi ćemo svi, svaki od nas, i ja i vi roditelji, i svaki Srbin danas, davati odgovor pred Bogom i Svetim Savom za sve što radimo sa celokupnom srpskom istorijom, sa svima našim svetinjama, sa svim našim vrednostima. Ne varajmo sebe, smrt ide, doći će i po tebe i po mene, moramo iz tela, duša mora iz ovoga sveta u onaj svet. Tada, tada zamislite sebe na tom putu i u onome svetu i u svim srpskim svetovima pred samim Gospodom Hristom. Šta ćete vi svi odgovoriti, kakav ćete odgovor dati za svoj život, za noći i dane koje ste proveli na zemlji, koji su vam dati da zaradite Život Večni? A vi, šta ste radili, šta ste radili sa Evanđeljem Hristovim, šta ste radili sa svojom glavom, šta ste radili sa svojim okom, šta ste radili sa svojim jezikom, šta ste radili sa svojim telom, šta ste radili sa svojom dušom? Eto, na tom ispitu daj Bože da svi prođemo u Carstvo Nebesko.
Izvor: facebookreporter.org
