“Za lažna obećanja, dobio si baš mnogo novca. Ljudi su sami pristali da za ništa daju nešto”.
“Oni koji previše zastrane, ne vraćaju se unazad. Oni nastavljaju dalje”.
„Narod duže pamti prevarante,nego dobrotvore.Oni za sobom ostavljaju dublji trag“.
Piše:Milorad Antonić
Aforizam! Kad ga pročitamo,a priznaćete retko to činimo,on nas prvo „umije“ iznenađenjem, zatim nam izazove čuđenje koliko istine u tako malo reči,pa smeh i divljenje.
Ta moć dugog dometa učini nas odlučnim da poruku i misao koja nam je izazvala naprosto buđenje, od tog trenutka nosimo sa sobom. I tako u većini slučajeva i bude. U Vikipediji stoji da,kada se aforizam jednom čuje teško iščili iz sećanja.Mi pojavu,osobinu,na šta god da nas aforizam upućuje,a upućuje na teme iz politike, društva, etike i filozofije ali i drugih oblasti čovekovog stvaranja, doživljavamo po sistemu verovali ili ne ali sve je istina,upravo zahvaljujući tome što aforizmi imaju jasnu, jezgovirtu, sažetu definiciju odnosa i pojava koje tretireju. I sve to uz neverovatno prijatnu dozu oduševljenja zbog neizbežnog zračenja dozom duhovntosti i aktuelnosti u rečima suprotnih poruka a da jedna drugoj ne smetaju.
Možda je baš u toj magiji kratke, jasne i sažete „istine“,a ne opisivanja, tajna uspeha aformizama da ožive i prežive od antičkog doba do danas kada su bili prava retkost. Poznati su „Hipokratovi aforizmi“, sačuvani zahvaljujući Aleksandrijskoj biblioteci,[6], koji su kao retko koje stvaralaštvo tog vremena bili usmereni na pragmatičnu stranu života.
Kod nas se aforizam pojavio šezdesetih godina 20. veka, najpre kao novinarski žanr. Srpski aforizmi su se u početku poistovećivali sa epigramima, sentencama i poslovicama, odnosno, sa mudrim izrekama, dubokim mislima o moralu, u bajkama i basnama.I ne može se reći da nisu našli plodno tlo.
Sećam se, negde sedamdesetih kao mladi novinari,često smo zaboravljali na svoje novinarske zadatake slušajući u bašti restorana „Šmatovac“u Beogradu, Vladu Bulatovića Viba, čoveka koji je kod nas imao najznačajniji uticaj na razvitak aforizma kao pisanog i govornog žanra, dok je uz sarmu ili kafu izgovarao aforizme kao „dobro jutro“ ili „dobar dan“.Kasnije svoj doprinos aforizmu dali su Dušan Radović i Milovan Vitezović.I njih smo uvek rado slušali.
Na Vikipediji stoji podatak da su u Srbiji „aforističari svoju stvaralačku zrelost iskazali tokom poslednje decenije 20. veka imali su „obilje materijala“, svuda oko sebe.Raspad države i ekonomska kriza, iz čega su proizašle i sve druge krize, a pre svega kriza morala.“
To sećanje tek, ilustracije radi na te čarobnjačke moći aforizamna. Ali aforizam i njegova moć ostali su zagonetka.To minijaturno knjiženo delo, sa tolikom snagom i uvek na malom prosotru najčešće na neočekivan i paradoksalan načiun svojom jednostavnošću navodi nas da se iza njega krije neka nepoznanica.
Ali utisak je i da je autor aformizma nepozanica,a čovek tu među nama.Odakle muta moć tako jasnog iintrigantnog a veoma prijemčljivog izražavanja?
Duhovni mir električara i aforističarskog čarobnjaka.
Jedan od njih, Branko Zrnić, čovek koga znate sa malih ekrana kada vam daje savete koju grešku stalno parvimo kada je u pitanju potrošnja električne energije, kvarova na električnim uređajima, kukanja zašto nam stižu visoki računi za struju, je danas jedan od naših veoma aktuelnih i prisutnih aforističara. Za čoveka koji je sa svojih 19.000 aforizama i dosetki” što je fascinantn kulturni rekord,uz to i pesnik, pa uskoro i autor romana,profesor dr Momčilo Matić kaže:
„To je aforističar,pesnik i pisac čija „Mudrost i retorična moć u izražavanju ostavljaju na slušaoca i čitaoca snažne utiske koji ga teraju da pokrene sve svoje intelektualne resurse i svaki aforizam doživi na različit način. Mislim da je Zrnić stigao na sam vrh snoga aforističkog stvaralaštva. On ne misli tako, on misli da je još uvek na početku jer ga to pokreće da ne stane. Nisam imao mriliku da upoznam čoveka da sa tako snažnom energijom i upornošću ne staje, ne zastajkuje, ne osvrće se na okolinu i prepreke i tako lako bez zamorau jednom dahu“.
Tako profesor Matić vidi ovog aforističara čarobnjaka.A ona odgovara:
“Zašto sebe ne prihvatiš takvog kakvim se predstavljaš? Ja nisam takav”.
“Ne odustaj od onoga što želiš, na pra- »om si putu. Jel to sigurno?”
“Onaj ko danas drugima gleda kroz prste, sutra će mu isti staviti povodac, s pravom”.
“I najbolji plivači, utope se u kriminalnim vodama. Njih, uglavnom potope prijatelji”.
“Ne prizivaj Božju pomoć samo kad ne znaš šta ćeš, i kuda ćeš sa sobom“.
„Što više budeš razumeo druge, više ćeš blagodeti od njih dobijati“.
„Od kada te znam, kitiš se tuđim perjem a brukaš one, kojima si ga počupao“
“Kada vidim sve ovo oko sebe, bojim se za sutra“.
„Blagodet je isplakati se, kao i slatko nasmejati se“
To što su Zrnićevi aforizmi neverovatan budilnik svesti, poutokaz za svest i rezonovanje ka korektnom odnosu i shvatanju stvari i pojava, umetničih vrednosti,života uopše, nije nikakvo iznenađenje ako dobro pozunajete gospodina Zrnića.Ili ako čitate aforizme. Jer ne verujem, da sva ova blagostanja i balgodeti koje njegovi aformizmi emituju,može da poroizvede ljudski um sa negatvnim oosobinama.
Zrnićev krtičan stav, kako prema sebi tako i prema pojedincu, ne kritike radi,u društvu u kome deluje je veoma cenjen. Na pijadestalu njegovih prioriteta je istina.
Zrnić je i svojom poezijom duboko istražuje, proučava i ukazuje na sve negativnosti u duši čoveka.Njegovi stihovi kao da su čistači duše. Naročitu pažnju posvetio je važnosti muškoženskih odnosa poručujući: “Ljubav je potreba za nesebičnim darovanjem duhovne topline i fizičke žestine“.
Kad o njemu pišu,mediji kao izuzetnu vrednsot ističu njegovu plemenit, a za njega,samo poštovanje tradicionalnih vrednosti prilagođenih savremenom trenutku u sadejstvu sa plemenitošću može, kod svakog čoveka da probudi duhovnost.I baš u toj sinergiji unutrašnje snage u čoveku vidi i snagu svojih aformizama i stihovaa uskoro i sa romanom „Slučajno, nije ništa.“Čak ni to da je Branko Zrnić je kao veliki ljubitelj pevanja sevdalinki i sam napisao tekst ove pesme, a muzički aranžirao Zoran Vlajić.Sami prosudite koliko je obdaren izuzetnim glasom za pevanje.
SEVDALINKA ♡ Peva Branko Zrnić na generalnog probi pred 27. UTEKS TV Kopernikus festival
Branko Zrnić, svojim aforizmima na veoma prijemčljiv način čitaoce upućuje na vrednosti kao što je ona dokazana da “U detinjstvu se nalazi ključ, za sva zaključana vrata“,koju u sebi često i ne probuđene nosimo (ali zato su aforizmi tu) pa shodno plemenitosti ne bi trebalo drugima činiti ono, što ne želimo da drugi čine nama.
U svemu tome ima i jedan problem. Kako da vam ja peredstavim autora, koliko ja znam do sada 14 knjiga aforizama i pesama, koji leče dušu,a da vi poverujete u to kada ga znate kao izuzetnog majstora, a vama je važnije od toga što leči dušu to što vam otklanja problem na struji u stanu, na bojleru,veš mašini…?!
Zato probajte ovako.Kad Branko završi popravku,kad stigne manji račun za struju, pod uslovom da ste poslušali njegove savete,uzmite (vidi: https://brankozrnic.rs/ ) bilo koju od njegovih knjiga aforizama ili poezije i videćete koliko je to što vas one uvode u savršen duhovni mir važno. Prija isto kao kad znate da imate dobrog majstora i kada ste mirni zato što nemate više pomenutih problema sa instalacijama u kući aparatima i sl.
Njegovi aforizmi kao i on sam su u savršenom skladu sa rezultatima mnogih naučnih studija koje su utvrdile „da čitanje aforizama i drugih mudrih izreka mogu biti od pomoći kod stanja napetosti, blagih oblika depresije izazivajući opuštenost i fizičku relaksaciju.“
***
Aforizmi i dosetke pisca poezije Branka Zrnica – Musko zenski odnosi kao neiscrpna tema zabave!
Pisac Branko Zrnic – “Napisao sam preko 19.000 aforizama i dosetki” – Fascinantni kulturni rekord
O AUTORU:
Branko D. Zrnić rođen 06.09.1957.god u Kupiniku kod Vršca gde je pohađao osnovnu školu.Srednju školu je završio u Beogradu, a studirao u Novom Sadu.Kao planinar je obišao mnoge krajeve i upoznao mnoge ljude.Poeziju piše iz potrebe od 1978. godine.Do sada je napisao više od 1200 pesama i više od 19000 aforizama i dosetki.Član je sveslovenskog udruženja književnika od 2004. godine.Aktivan je član kulturne zajednice Krajina i još nekoliko udruženja pesnika.Piše i danas, prikuplja pesme za novu poetsku zbirku duhovne poezije.
IZ DRUGE KNjIGNjE BRANKA ZRNIĆA AFORIZMI –IOZVORI ŽIVOTNOG NAHANUĆA -PROBRANI
- Ne zagađuj, svoj izvor. Odakle ćeš, vodu piti? Ako se sa njim, želiš ponositi.
- Ne beži nikadʼ od sebe. Pobeći, nemaš ku da. Kome, takav trebaš.
- Sve što ti treba, već je tu. Kuda biʼ, ti?Koristi, to što imaš.
- Misli o sebi, danas. Sutra će ti, biti ka sno. Reprize, nema.
- Lepo je kadʼ imaš, da pamtiš lepotu. Zato je i ostavi za sobom, drugima.
- Dobro slušaj one, koji imaju, šta da ti ka žu. Nema, takvih mnogo.
- Doći će ti sreća, kadʼ usrećiš druge. Da bi te mogli, usrećiti.
- Kroz dobro namernu šalu, treba opominja ti ljude. Istina se, teško prihvata.
- Misli su izvor, svih naših želja Zato ne muti izvor – ne truj ga. Ružnim, mislima.
- Izmami osmeh, onomʼ što strepi. Obraduj ga onim, što je i on zaboravio.
- Ostani tu gde jesi, kadʼ se bojiš tražiti bolje. Ne rizikuj, ući više.
- Ne boj se onogʼ, u čega veruješ snažno. Ako znaš, zašto.
- Blagodet je ljudima pomagati, već kad to i možeš. Jedni drugima, smo za to potrebni.
- Drugog možeš prevariti nekako, a svogʼmoralnog sudiju nikako. Njemu ništa, ne izmiče kontroli.
- Izmami, osmeh neznancu. Obraduj ga onim,što mu znači.
- Da biʼ uvek, imao. Darivaj rado onima, koji to zaslužuju – sa merom.
- Vedrinom zrači, da biʼ srećan bio. U njoj je, snaga.
- Onaj ko žuri, retko kadʼ stiže na vreme. Ako, krene kasno.
- Naj bližima ne zameraj, da oni tebi nebi zamerili. Prihvati ih, kakvi jesu. Tvoji su.
- Za sve pronađi meru. Onda ti kantar,neće trebati. A bit ćeš, prihvatljiv.
- Ništa ne vredi, kao duhovni mir. Na ža lost. To se shvati, kasno.
- Ako u životu, zalutaš, Vrati se tamo, oda kle si krenuo. Tu ti je, mesto.
- Zašto se ljutiš na mene, a ja ti naj bolje želim? Od kud, ja to znam?
- Kad si tako, dobar čovek Zašto se, predsta vljaš lažno? Iskušavam, ljude.
KNjIGE BRANKA ZRNIĆA MOŽETE PORUČITI NA TEL:064-1822147 I O11 3189-865
