Izvor: Fond strateške kulture
Anglosaksoncima je potreban izlazak „obnovljenog“ Kazahstana iz Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) i ulazak u vojnu saradnju sa Turskom, a preko nje i sa NATO
U prvim danima 2022. godine, projekat „Globalna Britanija“ dobio je, sudeći po svemu, novu tačku primene u Kazahstanu.
O ozbiljnosti Londona svedoči najnoviji petogodišnji ugovor vredan 460 miliona funti za podršku vojnim operacijama Ujedinjenog Kraljevstva „od skladišta do fronta“, koji je dobio Boeing Defense UK.
Ovo poslednje će svim službama pružiti pristup jedinstvenom sistemu usluga koji pokriva sve, od boltova do delova nuklearnih projektila. Kako je izjavio britanski ministar za vojne nabavke, Džeremi Kvin, ugovor će osigurati da se vojska Velike Britanije brzo rasporedi za operacije, kako u zemlji tako i u inostranstvu.
Gde se planira sprovođenje ovih operacija nije tajna. Na zapadu ZND, u Ukrajini i na granicama Belorusije, britanska vojska se već pozicionira. Što se tiče juga, informacije o izgradnji infrastrukture od strane Britanaca u postsovjetskoj centralnoj Aziji pojavile su se odmah nakon promene vlasti u Avganistanu.
London je u regionu Centralne Azije ostavio vojne savetnike iz Specijalne vazdušno-desantne službe i drugih specijalnih snaga britanske armije. Prema Tajmsu, uključeno je 4.000 komandosa.
Indikativno je da su protesti u Kazahstanu počeli 2. januara, 8 dana pre početka važnih pregovora između Rusije, SAD i NATO. Članica NATO-a, Turska, koja smatra Kazahstan važnom komponentom turkijskog, dakle nikako postsovjetskog, sveta, veoma pomno prati tamošnja dešavanja. Turcima (TICA) u tome, po liniji „meke moći“, pomaže Britanski savet (British council), koji zajedno sa Usaid-om (USAID)[1] diriguje legijama nevladinih organizacija, kojih je u Kazahstanu registrovano preko 22.000 (od toga je više od 16.000 aktivno).
Ekonomiju Kazahstana čine nafta, gas, obojeni metali, zlato, uran. Kazahstan poseduje 12% svetskih rezervi urana, 42% svetske proizvodnje urana i zauzima prvo mesto u svetu po izvozu ove sirovine. Istovremeno, 11 od 13 (tamošnjih) preduzeća za eksploataciju i preradu urana u vlasništvu je stranaca.
Petog januara, kao posledica krize koja je zahvatila Kazahstan, cene urana i, posledično, akcija kompanija koje su dominantne u ovoj industriji, porasle su za 9 odsto. U preradi, u rudarsko-hemijskom kombinatu Stepnogorsk, britanske kompanije Ganberg UK Ltd. (60%) i Gexior UK Ltd. (40%), koje su vlasnici ovog kombinata, imaju na određeni način koristi od onoga što se dešava. Sada je u toku, faktički, preraspodela tržišta urana. Protesti su pogodili akcije Kazatomproma[2] (s padom od skoro 10%), a cena „anglosaksonskog“ urana raste.U izvesnom smislu, destabilizacija Kazahstana je pokušaj „Južnog Kazahstana“ (britanske korporacije + kanadski Cameco + Amerikanci) – gde se nalazi više od polovine rudnika i fabrika za proizvodnju i preradu urana, i gde su ruske škole odavno likvidirane – da preuzme vlast od, još uvek, uslovno proruskog „Severnog Kazahstana“. Jedna od glavnih nagrada je kazahstanski uran u Turkestanskoj i Kizilordinskoj oblasti (četvrtina svetske proizvodnje).
Britanci već duže vreme operišu u Kazahstanu preko Kijeva, i ne samo na taj način. Kazasi se šale: naša zemlja ima dve prestonice – južnu (Dubai) i severnu (London). O bliskoj umešanosti Londona u poslove Kazahstana može da posvedoči članak Nursultana Nazarbajeva, objavljen 2015. u Fajnenšel tajmsu – „Bliže veze između Kazahstana i Velike Britanije su od vitalnog značaja, budući da se nazire oluja“.
O istom svedoči i izuzetan podatak: po odlasku sa mesta predsednika vlade Velike Britanije, Entoni Bler je postao savetnik predsednika Nursultana Nazarbajeva. Blerov brat, sudija Vilijam Bler, osudio je Muhtara Abljazova, koji se oštro suprotstavio Nazarbajevu, a sada i Tokajevu, na zatvor u Engleskoj. Sam Abljazov, koji sada preko Kijeva koordinira protestima, blisko je povezan sa britanskim bankama Royal Bank of Scotland, Barclays i HSBC.
Britanski trag se uočava i u događajima u gradu Žanaozenu, gde su 2. januara održani prvi protesti koji su se brzo proširili i na druge gradove prikaspijske Mangistauske oblasti (centar naftne industrije Kazahstana). Pre toga, upravo u Žanaozenu 2011, odigrale su se akcije tokom kojih je prolivena krv. Jezgro demonstranata su činili Adaji (jedan od klanova Mlađeg Žuza[3]), koji su zahtevali povećanje plata na naftnim poljima. Vlasti su ove proteste iskoristile za preraspodelu imovine. Jedan od rezultata preraspodele bio je eliminisanje Timura Kulibajeva, muža druge kćerke Nazarbajeva, Dinare, iz broja beneficijara, koji je pao u nemilost svog tasta. Nakon toga, Kulibajev se nastanio u Britaniji, gde je u leto 2021. obnovio kuću na imanju Sunninghill Park, u grofoviji Berkšir. Kuću je Kulibajevu poklonio sin kraljice Velike Britanije, princ Endrju.
Na domaćem koloseku Kazahstan je za organizatore nereda probni poligon za potonje operisanje u Rusiji. Računica se zasniva na pretpostavci da će protesti i promene u gornjem ešalonu vlasti u Kazahstanu na jedan ili drugi način uticati na šemu tranzita vlasti u Ruskoj Federaciji, gde se kazahstanski tranzitni model (glatki prenos vlasti sa odlazećeg predsednika na njegovog naslednika) dugo smatrao optimalnim.
Na spoljnom koloseku, Anglosaksoncima je potreban izlazak „obnovljenog“ Kazahstana iz Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) i ulazak u vojnu saradnju sa Turskom, a preko nje i sa NATO. Pored stotina kilometara granice sa Ukrajinom, Rusija bi trebalo da dobije i džihadističko-panturkijski front, u dužini od nekoliko hiljada kilometara, sa perspektivom da destabilizuje Ural, Povolžje i zapadni Sibir. Pretpostavlja se da će talas nestabilnosti zahvatiti i Kirgistan i Uzbekistan.
Podsetimo, upravo su Britanci od prve polovine 2010-ih omogućavali prebacivanje terorista u Siriji poražene i u Rusiji zabranjene „Islamske države“ (ID) u Avganistan. Istovremeno, transportovani su pre svega ljudi iz centralne Azije, poput Abu Anisa, džihadiste rođenog u Kazahstanu, koji je postao poznat zahvaljujući video poruci na kazahskom jeziku, s apelom da se „plamen džihada“ donese u Rusiju.
Uzbekistanski državni organi već nekoliko godina izveštavaju da poseduju operativne, video i audio informacije o podršci i učešću u zajedničkim vojnim dejstvima na strani ID terorista u Rusiji zabranjenog „Islamskog pokreta Uzbekistana“ (naziv promenjen u „Islamski pokret Turkestana“, koji naliči na u Rusiji zabranjeni ujgurski „Islamski pokret istočnog Turkestana“). Stratezi ove grupe vide „Turkmenski koridor“ kao put ka Kazahstanu, pri čemu u ovom trenutku mogu da se aktiviraju ne samo u Kazahstanu i Uzbekistanu, već i u Centralnoj Aziji u celosti. Takođe, i da se sjedine u svojim aktivnostima sa ujgurskim ekstremističkim grupama, koje su glavobolja i za Kinu i za Kazahstan.
Kontrolni centri koji upravljaju ovim procesima mogu se naći ne samo u Londonu, već i u Hong Kongu, Kataru, Istanbulu, Dubaiju i drugim mestima vezanim za finansijere iz Sitija, prave prestonice Globalne Britanije.
S ruskog posrbio: Nebojša Krajnović
Izvor: https://stanjestvari.com/2022/01/12/destabilizacia-kazahstana/
[1] Prim. NK: Organizacija čije je delovanje zabranjeno u Rusiji.
[2] Prim. NK: Nacionalna kompanija Kazahstana u sferi atomske energetike, najveći svetski proizvođač urana.
[3] Prim. NK: Rus. Mladšiй žuz – grupa kazahskih rodova i plemena.
