Izveštavajući o vojnim vazduhoplovnim snaga u okolnim državama naš portal je pre nekoliko dana preneo saopštenje hrvatskog ministarstva odbrane da je u operativnu upotrebu HRZ i PZO (Hrvatsko Ratno Zrakoplovstvo i Protuzračna Obrana) primilo poslednji od 12 lovačkih aviona MiG-21 koji su remontovani/nabavljeni u Ukrajini.
Tako je Hrvatska odlučila da ne gasi borbenu komponentu svog Ratnog Vazduhoplovstva a predstavila je ovaj posao kao privremenu meru do dolaska boljih dana i nabavke savremenih borbenih aviona. Kako Tango Six redovno prati situaciju u RV i PVO VS, ova vest podstakla nas je da uporedimo efektive vojnih avijacija Hrvatske i Srbije.
Dok je juče Hrvatska dokazala svoju brigu o najvažnijoj komponenti oružanih snaga neke države u 21. veku Srbija opasno kaska za svojim zapadnim susedom.
Ulaganja Hrvatske i nemar Srbije
Pre nego što krenemo sa detaljnom analizom inventara po nameni i tipovima vazduhoplova osvrnućemo se prvo na to koliko je koja država uložila u svoje ratno vazduhoplovstvo u poslednjih 25 godina.
Hrvatska je od svog osamostaljenja 1991. do danas uložila na desetine pa i stotine miliona dolara samo u kupovinu tehnike od koje je dobar deo i dalje u upotrebi a u periodu od 1994-2012. nabavljeno je oko 93 aviona, od čega 49 borbenih i oko 58 helikoptera od čega 12 borbenih.
Srbija, prvo u sastavu SR Jugoslavije a posle i samostalno trošila je resurse tehnike nekadašnje JNA a u periodu 2009-2012. nabavila je samo 17 školskih i jedan avion za aero-foto snimanje.
Školski avioni Lasta još nisu uvedeni u operativnu upotrebu. Najveća investicija iznosila je 30 miliona evra u periodu 2007-2010. kada su iz Nacionalnog investicionog plana izdvojena sredstva za remont pet lovaca, tri transportna aviona i nekoliko transportnih helikoptera.
Situacija nakon nakon bombardovanja 1999. naročito je bila teška za pripadnike RV i PVO VJ kada je bilo perioda u kojima su piloti borbenih aviona imali samo nekoliko sati naleta, resursi su bili na izdisaju, remonti usporeni usled manjka rezervih delova a nije bilo ni dovoljnih količina goriva.
Boljitak je počeo da se oseća negde 2007-8, narednih par godina povećan je nalet iako je i dalje bio nedovoljan. U periodu 2007-2010. remontovano je oko 32 vazduhoplova ali poslednjih godina iz remontog zavoda izlazi svega jedan do tri vazduhoplova godišnje dok istovremeno ističu resursi pa se tako ne povećava broj operativnih aviona i helikoptera. Tango Six je prošlog septembra napravio veliku analizu stanja tehnike u RV i PVO.
O tome koliki je nemar države Srbije prema Vojsci Srbije a posebno prema RV i PVO dovoljno govori podatak da je u budžetu za ovu godinu izdvojeno svega 9 miliona evra za funkcionianje RV i PVO dok su zvaničnici saopštili kako je već izdvojeno 9,2 miliona dolara za lovačku avijaciju i da su spremni da ulože još oko 5 miliona evra. Samo za funkcionisanje HRZ država Hrvatska godišnje izdvoji nekoliko desetina miliona dolara (samo 2013. za HRZ i PZO je izdvojeno 100 miliona evra), za remont i dokup MiG-ova 21 u Ukrajini izdvojeno je 17,7 miliona evra a u toku je i remont helikoptera Mi-8.
Kadar
Hrvatski piloti su u poslednjih 15 godina više leteli od srpskih kolega pa tako danas pojedini iskusni piloti HRZ imaju par hiljada sati naleta dok istovremeno prosečan major ili potpukovnik starosti od oko 40 godina u RV i PVO ima svega oko 300-500 sati u vazduhu.
U HRZ naročito veliki nalet imaju piloti vatrogasne avijacije (čak i do 300 sati godišnje) kao i transportnih helikoptera a najmanji nalet (40-60 sati) imaju piloti lovačke avijacije koja danas u tehničkom i tehnološkom smislu predstavljanajslabiju komponentu ovog vida hrvatskih oružanih snaga. Ipak za sada nemaju velikih problema sa prilivom mladih pilota kao i sa prosekom godina glavnine aktivnih pilota.
Za razliku od njih Srbija ima veliki problem sa kadrovima, pre svega sa starošću pilota ali i pripadnika vazduhoplovnotehničke službe pa su tako iskusni pripadnici RV i PVO ili pred penzijom ili imaju više od 40 godina. Istovremeno priliv novih pilota je veoma slab pa se tako dešava da u toku godine nema kandidata za pilote ili ih je u procesu selekcije vrlo malo.
Školski i školsko borbeni avioni
U inventaru HRZ i PZO nalazi se pet čeških školskih aviona Zlin-242L koji lete u sastavu eskadrile aviona, 93. vazduhoplovne baze na aerodromu Zemunik, a koji su za 2 miliona dolara nabavljeni 2007. zamenivši avione Utva-75 u nameni selekcije i početne obuke pilota.
Na njima budući hrvatski piloti imaju nalet od 50 sati u okviru početne obuke.Jedna od najvećih investicija u tehniku bilo je izdvajanje oko 100 miliona dolara za nabavku 20 švajcarskih školskih aviona Pilatus PC-9. Nabavljeni su 1997. godine tri polovna PC-9A koji su nekada pripadali australijskim kraljevskim vazduhoplovnim snagama (RAAF) a koji su kasnije modifikovani na standard PC-9M. Uz njih je nabavljeno i 17 PC-9M iz Švajcarske a u periodu školovanja hrvatski piloti nalete do 200 sati na ovom tipu.
- godine je na ovim avionima formiranaakro-grupa koja danas ima 6 PC-9M. Avioni nisu naoružani a nalaze se u istoj vazduhoplovnoj jedinici kao i školski Zlinovi 242. Prošle godine u aprilu u Hrvatskoj je, na aerodromu Zemunik započela obuka 16 vojnih pilota iz Omana a interesantno je da je godinu dana kasnijekompletan sastav akro-grupe HRZ „Krila Oluje“ (veoma iskusni instruktori letenja) za mesečnu platu od 30-35 hiljada dolara, otišao da leti na školskim avionima PC-21 iz sastava RV Katara.Novi sastav akro-grupe već je osposobljen da leti na aeromitinzima i ove godine imaće nastupe na nekoliko vazduhoplovnih događaja. Nakon prve grupe pilota iz Omana na obuku je stigla i druga čije je školovanje u toku. Sredinom januara ove godine Hrvatska je ponudila na prodaju 6 aviona PC-9 (tri proizvedana u periodu 1986-1991. i tri proizvedena 1993.) koji su ocenjeni kao višak. Veliki nedostatak HRZ je što nema mlazne školsko-borbene avione pa prelaz sa turboelisnog PC-9 na trenažni dvosed MiG-21UM predstavlja izazov.
U Srbiji je stanje sa školskim avionima depresivno.
Ove godine ističu resursi na nekoliko aviona Utva-75 na kojima je vršena selekcija i početna obuka u 252. školsko-trenažnoj avijacijskoj eskadrili, 204. vazduhoplovne brigade na aerodromu Batajnica. Njihova zamena, avion Lasta V-54 još nije zvanično uveden u upotrebu a ispostavilo se da taj avion nije baš pogodan za selekciju pilota već za naprednije školovanje pa i za neke elemente obuke koja se sprovodi na školsko-borbenim avionima Super Galeb G-4.
Srbija je naručila 15 Lasti a u Vojci Srbije su korišćena i dva prototipa, jedan za RV Iraka a jedan za Vojsku Srbije. Uvođenje u upotrebu i školovanje kadra za ovaj tip aviona očekuje se ove godine.
Nakon Utve-75 piloti su prelazili na mlazni školsko-borbeni G-4 gde je takođe prisutan veliki jaz između performansi ova dva aviona. RV rapolaže sa 22 G-4 od kojih je jedan avion tegljač meta N-62T. Nekoliko aviona je remontovano poslednjih godina, životni vek je produžen za 8 godina a planirana je i modernizacija kako bi avioni ostali u upotrebi do perioda 2030-35. U slučaju rata avioni mogu postati laki jurišnici za neposrednu podršku trupama na zemlji naoružani topom, različitim vrstama nevođenih bombi, raketnih zrna i raketa.
Borbeni avioni
Jedini tip borbenog aviona u HRZ danas predstavlja odavno zastareli sovjetski lovac i lovac-presretač MiG-21. Već smo opširno pisali o istoriji ovog aviona hrvatskom RV kao i o tome kako je prošle godine u Ukrajini remontovano sedam hrvatskih i dokupljeno još pet bivših alžirskih aviona.
Dakle dvanaest aviona (8 MiG-21bis i 4 dvoseda MiG-21UM) se nalazi u sastavu eskadrile borbenih aviona u 91. vazduhoplovnoj bazi Pleso. Hrvatska se nada kako je ovo samo privremeni korak do nabavke savremenijih borbenih aviona a MiG-ovi 21 bi mogli ostati u službi najkasnije do 2020.
Da li je posao oko remonta i nabavke bio dobar moći će da se vidi tek kroz koju godinu kada se sumira njihova upotreba i kada budemo došli do podataka o godišnjoj prosečnoj ispravnosti i operativnosti aviona. Vazdušni prostor Hrvatske je vrlo nezgodan za kontrolu zbog male dubine teritorije i po tome kako je ona rasprostranjena. Još ako se ima u vidu i potreba za patrolama iznad akvatorije time ukupna površina vazdušnog prostora iznosi čak oko 113 hiljada kvadatnih kilometara (znatno veća površina od Srbije).
Nekada su postojala dve dežure pare lovaca, na Plesu i u Puli ali su danas samo dva aviona u stalnom dežurstvu na zagrebačkom aerodromu. Obično dežuraju sa dve infracrveno samonavođene rakete vazduh – vazduh tipa R-60 malog dometa a za napade na ciljeve na zemlji arsenal naoružanja je vrlo skroman. Čine ga različite vrste nevođenih bombi kao i nevođena raketna zrna. Imaju i mogućnost nošenja sistema vučne mete za obuku pripadnika protivavionske artiljerije.
Srbija ima savremenije lovačke avione MiG-29 ali je njihova brojnost nedovoljna jer je reč o svega 4 aviona od toga tri jednoseda MiG-29 i jedan dvosed MiG-29UB koji su remontovani u periodu 2008-2010. Treba istaći da jedan jednosed već pet godina nije aktivan i da je najavljen njegov remont.
Upotreba ovih aviona je od remonta do danas bila praćena velikim logističkim problemima usled toga što nisu na vreme i u kontinuitetu nabavljani rezervni delovi i potrošna oprema. Dežurnu paru na Batajnici iz sastava 101. lovačke avijacijske eskadrile čini par lovaca MiG-29 naoružanih sa po dve infracrveno samonavođene rakete R-60MK ili R-73E.
Pre nekoliko godina je za jednosede nabavljeno i 8 inercijalno i poluaktivno radarski samonavođenih raketa vazduh-vazduh tipa R-27R1. U istoj eskadrili aktivno je i samo tri aviona MiG-21 od kojih jedan jednosed MiG-21bis i dva dvoseda MiG-21UM. Oni za sada služe kao nadopuna MiG-ovima 29 a jednosed MiG-21bis bi trebalo da bude povučen iz upotrebe ove godine. Koristi se takođe s vremena na vreme u dežurnoj pari gde je naoružan obično sa po dve rakete R-60MK a društvo mu pravi nenaoružani dvosed MiG-21UM.
Lovačka avijacija Srbije vrlo brzo može spasti na samo 4 lovca MiG-29 koji nikako ne mogu biti dovoljni za kontrolu vazdušnog prostora.
Na tri aviona MiG-29 resursi ističi 2018. a na jednom avionu 2020. Situacija sa jurišnom avijacijom nije ništa bolja. Svega 6-7 aviona tipa J-22 i Nj-22 je u poslednjih nekoliko godina bilo aktivno a u periodu 2010-2014. je sa remonta izašlo tri dvoseda Nj-22. Trenutno se radi na remontu još aviona ali Orlovi su poslednjih meseci vrlo slabo ili gotovo uopšte nisu aktivni. Produžen im je vek za 5 godina pa bi avioni koji su još uvek u resursu mogli ostati u upotrebi do perioda 2016-2022. ako se u međuvremenu životni vek dodatno ne produži.
Izneti podaci predstavljaju formalno stanje, postoje, za sada još neproverene indicije, da je situacija sa srpskom lovačkom avijacijom alarmantnija.
Transporteri i avioni specijalne namene
HRZ danas više nema transportne avione jer je pre tri godine odlučeno da se dva transportna aviona An-32B povuku iz naoružanja. Hrvatski vojni stručnjaci došli su do zaključka da je avion ekonomski neisplativ u odnosu na stvarne potrebe transporta a Hrvatska se ionako nalazi u NATO-u i uključena je u podelu resursa transporta ljudstva, tehnike i opreme u okviru mirovnih misija.
Ovi avioni nabavljeni su 1996. jedan je poroizveden 1991. a drugi 1993. Interesantno je da je posledji operativni avion remontovan u Ukrajini marta 2011. i da je mogao da leti do 2018. a cena remonta je iznosila 1,3 miliona evra. Prethodno su avioni bili modernizovani 2004. i 2007. godine. Za sada nema naznaka o njihovoj skorijoj zameni.
Hrvatska je zainteresovana i za nabavku švajcarskih lakih transportnih aviona PC-12.
Sa druge strane Srbija raspolaže sa dva transportera An-26.
Jednom su istekli resursi decembra prošle godine a drugom ističu oktobra ove godine. Još januara 2008. prvi avion je upućen na remont koji je završen juna iste godine. Drugi avion odleteo je na remont novembra 2008. i vratio se aprila 2009. Za sada je država voljna da ih remontuje a njihov životni vek bi mogao da se produži do 45 godina tako da bi jedan avion mogao biti u upotrebi do 2020. a drugi uz redovne remonte čak i do 2029.
Na Batajnici, u 138. transportnoj eskadrili nalaze se i tri putnička aviona Jak-40 od kojih je poslednji leteo decembra 2010. Procenjeno je da bi se dva aviona mogla remontovati a zavod iz Belorusije nudi produžetak životnog veka za 5 godina ili 6000 sati naleta. Za obuku 63. padobranskog bataljona na aerodromu Niš do skora se koristio jedan laki transporter An-2TD koji je prizemljen marta 2014. Još nije odlučeno kada će se remontovati a u Nišu se nalazi još jedan avion koji je navodno remontna rezerva.
Za potrebe aero-foto snimanja Srbija je pre 4 godne naručila avion Piper PA-34-220T koji je u toj ulozi zamenio avione Do-28. Januara 2012. na Batajnicu je iz Nemačke, gde je bio na modifikaciji, sleteo avion koji se primarno koristi za potrebe Vojnogeografskog instituta. Kako se dugo čekalo na završetak ispitivanja i verifikovanja od strane Tehničko-opitnog centra avion nije mnogo upotrebljavan a imao je i manji udes kada je pri sletanju oštećeni krakovi elise. Konačno je 28. maja 2014. zvanično uveden u upotrebu.
Protivpožarna avijacija
Hrvatska se svakog leta, pre svega na svom primoriju i ostrvima suočava sa velikim brojem požara. Još u bivšoj SFR Jugoslaviji, u sastavu RV i PVO nalazili su se i protivpožarni avioni koji su se bazirali na aerodromu Zemunik kod Zadra u okviru 676. protivpožarne avijacijske eskadrile.
Jugoslavija je 1981. nabavila 4 kanadska aviona Canadair CL-215 a 1985. je dobijen još jedan kako bi se nadoknadio avion koji je izgubljen u udesu 1984. godine. Četiri aviona su jula 1991. preletela na aerodrom Golubovci ali su se avioni ipak vraćali radi dežurstva na aerodrom Zemunik sve do kraja oktobra iste godine. Tokom 1993. avioni su predati JAT-u a 1995. SRJ je avione prodala Grčkoj za svega 8,5 miliona dolara.
Hrvatska se tako nakon 1991. našla bez vatrogasnih aviona a do 1994. požare su gasili samo helikopteri Mi-8. 1994. su iznajmljena dva aviona CL-215 (koji su kasnije otkupljeni) u kojima su letele mešovite hrvatsko-kanadske posade dok su 1995. iz Italije kupljena dva polovna aviona istog tipa. Sledeće 1996. godine kupljen je i prvi turboelisni CL-415 a 1999. i drugi. 2000. godine kupljen je i treći avion, 2003. četvrti avion kada su proizvođaču kao kompenzacija predata i dva starija CL-215. 2009. i 2010. kupljeni su peti i šesti CL-415 za ukupnu sumu od oko 70 miliona dolara.
U sastavu HRZ, u 93. vazduhoplovnoj bazi Zemunik nalazi se i protivpožarna eskadrila a sa 12 vatrogasnih aviona hrvatska flota je, posle Grčke, najbrojnija na ovim prostorima. Treba reći i da su u proteklih nekoliko godina hrvatski avioni CL-415 gasili su požare i u susednim zemljama, pre svega u Sloveniji, BiH i Crnoj Gori ali i u Grčkoj, Izraelu i Portugalu.
Pored 6 aviona CL-415 tu su i manji avioni tipa Air Tractor AT-802 “Fire Boss“.Prva dva Air Tractora 802 kupljena su 2001. godine po ceni od oko milion dolara po avionu. Zatim je usledio ugovor o nabavci 3 AT-802A potpisan 28.11.2007 a avioni su isporučeni u martu 2007. Ukupna vrednost ugovora bila je preko 7,6 miliona evra, od toga je svaki avion plaćen oko 2,25 miliona evra, a 866.171 evra je koštao paket obuke pilota i tehničara kao i rezervni delovi, alati i ispitna oprema.
Drugi ugovor o nabavci još dva komada potpisan je 25.7.2008. a avioni su isporučeni početkom avgusta iste godine. Cena ugovora je iznosila 5,05 miliona evra od čega su 4,4 miliona bili za avione a ostatak za opremu.
- nabavljen je i dvosedi AT-802F koji je stigao u novembru mesecu a plaćen je 3,2 miliona evra sa obukom i logistikom. U udesima su izgubljena dva aviona, jedan 2004. a drugi 2011. Trenutno su inventarutri aviona AT-802A sa plovcima, jedan bez plovaka, jedan dvosed bez plovaka i jedan dvosed AT-802F sa plovcima.
Helikopteri
Za potrebe pre svega školovanja pilota helikoptera HRZ 1997. je nabavljeno 10 američkih lakih višenamenskih helikoptera Bell 206B-3 “Jet Ranger“ koji su zamenili helikoptere MD-500. U udesima su izgubljena dva helikoptera od kojih jedan februara 1998.
Danas u sastavu helikopterske eskadrile, 93. vazduhoplovne baze Zemunik leti 8 helikoptera. Na ovim helikopterima obučavali su se i strani piloti pa je tako u periodu 2008-2010. prvi makedonski pilot završio školovanje u Zemuniku a nakon njega i jedan pilot iz BIH. Osim za školovanje helikopteri se koriste za traganje i spasavanje, osmatranje i za vezu.
Hrvatska je početkom ove godine pokazala interesovanje za američku donaciju izviđačko-borbenih helikoptera OH-58D “Kiowa Warrior“ koje SAD povlače iz naoružanja. U maju mesecu delegacija hrvatskih stručnjaka trebala je otići u SAD da pregleda i odabere 16 helikoptera ali Amerikanci za sada odugovlače sa pozivom zbog pritiska proizvođača Bell Helicopters. Naime Bell se plaši da će raznim donacijama i prodajom helikoptera OH-58 američka armija ugroziti prodaju novog modela ove fabrike a to je helikopter Bell 407.
Najbrojniji i svakako najznačajniji helikopter u HRZ je ruski transporter Mi-8. Tokom 1990-tih je nabavljeno oko 28 helikoptera u varijantama Mi-8T, Mi-8MTV-1, Mi-17-1VA i salonski Mi-8PS/PS-11 za prevoz VIP osoba.
To su bili uglavnom polovni helikopteri nabavljeni iz Rusije ali i iz Slovačke i Poljske. Ipak prvi Mi-8 stigao je u HRZ zarobljavanjem JNA primerka Mi-8T ev. broja 12271. U periodu od 1993. do 2007. je otpisano je ili je stradalo u udesima 3 Mi-8T, 7 Mi-8MTV-1 a dva Mi-8MTV-1 su predata armiji BiH. Na aerodromu Divulje kod Splita nalazi se stacioniran deo helikoptera Mi-8T/PS/MTV-1 a eskadrila transportnih helikoptera potpada pod komandu 93. vazduhoplovne baze Zemunik.
Danas su u upotrebi jedan Mi-8T, dva Mi-8PS/PS-11 i 11 Mi-8MTV-1/Mi-17-1VA. Deo helikoptera remontovan je a deo i modernizovan u periodu od 2003-2005. dok je 2013-14. remontovano 6 Mi-8MTV-1. Preostalih 8 Mi-8/17 su takođe predviđeni za remont u periodu 2015/16.
Heliodrom Lučko kod Zagreba dom je eskadrili transportnih helikoptera 91. vazduhoplovne baze Pleso. Ona je popunjena sa 10 transportno-borbenih helikoptera Mi-171Š (izvozni Mi-8AMTŠ) koji su nabavljeni putem naplate dela duga bivšeg SSSR prema bivšoj Jugoslaviji u iznosu od 65 miliona dolara. Prvi helikopter stigao je u Hrvatsku 5. decembra 2007. a poslednji krajem 2008. godine. Mogu biti naoružani lanserima B-8V-20 sa 20 nevođenih raketnih zrna S-8 kalibra 80 mm.
U RV i PVO Vojske Srbije trenutno se koriste dva tipa helikoptera, laki višenamenski helikopter Gazela i srednji transportni Mi-8. Gazela je laki helikopter koji se koristi za obuku, laki transport, vezu, osmatranje i izviđanje, za sanitet, traganje i spasavanje ali i za protivoklopnu borbu. Ukupno su u inventaru oko 43 Gazele od čega u varijantama HO-42, Hi-42 HERA, Hs-42, HO-45, HN-42M GAMA, SA-341H (HN-42M) i HN-45M GAMA 2. Proizvedeni su u periodu 1980-1991. a sa najnovijim sistemom održavanja ‘’po stanju’’ mogle bi leteti i 40 godina od kako su proizvedene. Međutim, potrebna im je modernizacija elektronske i ostale opreme i ukoliko je moguće naoružanja kod lakih borbenih varijanti. Raspoređene su na Batajnici (890. mešovita helikopterska eskadrila ‘’Pegazi’’), Lađevcima (714. protivoklopna helikopterska eskadrila ‘’Senke’’) i u Nišu (119. mešovita helikopterska eskadrila ‘’Zmajevi’’). Operativnost je promenljiva pa se tako danas može računati na oko 15 helikoptera a mnogim helikopterima je nakon remonta promenjena namena (npr. mnoge HN-42M/45M su postale HO-42/45) .
Drugi tip helikoptera je transporter Mi-8. U inventaru 890. mhe i 119. mhe nalazi se 6 helikoptera Mi-8T (HT-40) svi proizvedeni 1981. i jedan helikoptera Mi-17 (HT-48, izvozni Mi-8MT) proizveden 1989. Helikopteri Mi-8T remontovani su u periodu 2007-2012. i po poslednjim informacijama mogu da lete do 2018. Smatra se da bi nakon toga zbog starosti mogli biti povučeni iz upotrebe što zavisi od njihovog ukupnog stanja. Dva Mi-17 koja su 2006. primljena iz MUP-a Srbije,remontovani su 2010., 13. marta ove godine jedan je izgubljen u udesu a resursi preostalog helikoptera ističu 2017. Nakon tog perioda u zavisnosti od toga u kakvom je stanju mogao bi proći još jedan ciklus remonta.
Srbija na potezu
Iako većina iznetih podataka predstavlja formalno stanje, situacija u Srbiji vrlo jasno ilustruje sistemsku nebrigu države prema svom vojnom vazduhoplovstvu. Hrvatska je očigledno pametnije i racionalnije investirala u svoje potrebe što je juče i ilustrovano prezentacijom kompletirane eskadrile lovaca na zagrebačkom aerodromu.
Početkom devedesetih Hrvatska je imala tek nekoliko operativnih lovačkih aviona da bi sada prestigla Srbiju u svakom smislu.
Odgovornost vojnog i državnog rukovodstva Srbije za višedecenijsko tiho i posredno onesposobljavanje vojnog vazduhoplovstva ne može biti jasnije dokazana nego danas.
Izvor: tangosix.rs
