„У невољи стичи знање и чувај имање“! Мудрост је која обавезује. Пре свега да трагамо за скривеним просторима људскости из којих можемо излучити оно мало мотивације којa превагне врлини, а затим, да црне мисли одложимо. Обавезује нас и да нам знање помогне у фарисејској буци. ЛОШЕ СТРАНЕ СТВАРИ полазе од вере да је људскост неупитна и да јој промишљање само доприноси
Аутор:ЂОРЂЕ Д.СИБИНОВИЋ:
Шта је човек, до данас, нико од људи или алтернативних извора из логоса или универзума није успео да докаже толико да налаз буде прихваћен као истина о задатој теми. Оно што је човеку најважније неспорно је доказано. Међутим, није подобно за дефиницију појма “човек” јер, долази изван претежне особине која човека разликује од сличних у окружењу. Такође, у себи садржи градивне елементе који нису својствени људској врсти, па није могуће извести закључак да је човек: “слобода”! Али, “слобода” јесте оно што чаробно опија човека, људе и њихове овоземаљске скупине. Готово да нема, рачунајући и “хришћанску љубав”, појма који је толико привлачан човеку као “слобода”. Ту се зауставља, може се слободно рећи и завршава склад између појмова. Иако најдражи, појам “слободе” доживљава исту или врло сличну судбину као и сва друга могућа узвишења или узвишени домети, свеједно. Удружене слабости и раздружене личности користе га да оправдају ређе роматичне а по правилу драматичне застоје врсте и он завршава као јефтин маркетинг на лименкама газираних пића и бљутаво преписивасних политичких прокламација. Зато што “слобода” није самовоља, када је гледа и достиже појединац. Она посебно није идеологија као бесрамна лаж о идеји, када је на своје заставе и уставе пришива друштвена снага која око себе прописује званичне истине. Зато што је “слобода” безгранична, непрекинута одговорност и добровољно одустајање од свеукупности појма зарад освајања оног њеног значења које самоочевидно доказује да “слобода” у гестовима живи као логично и нужно самообнављање а не као лично или друштвено иживљавање. Слободан је само онај човек или само оно друштво које савршено разуме све њене димензије и добровољно одустаје од растура њених значења да би она која је досегао доказивао неограниченим бројем понављања. Једнократном, краткотрајном или бахатом употребом свега што слобода у појмовном смислу значи, појединац и друштво само доказују да су спремни на уништење онога што им је најважније: уништење слободе зарад самовоље и злоупотребе. Слобода није дегустација апсолутних права него безгранична одговорност одрицања ради досезања људскости, позуданости и озарења чињеницом да ће свако од нас бити слободан само онолико колико слободе може да издржи а да због његове слободе не кане ни једна суза или кап крви. Нисте ви “слободни”, ви сте разобручени и покварени!
