„У невољи стичи знање и чувај имање“! Мудрост је која обавезује. Пре свега да трагамо за скривеним просторима људскости из којих можемо излучити оно мало мотивације којa превагне врлини, а затим, да црне мисли одложимо. Обавезује нас и да нам знање помогне у фарисејској буци. ЛОШЕ СТРАНЕ СТВАРИ полазе од вере да је људскост неупитна и да јој промишљање само доприноси
Аутор:ЂОРЂЕ Д.СИБИНОВИЋ:
Највећи број свесних и одраслих људи мисле да знају шта им је важно. То значи да разумеју појмове у којима станују вредности због којих би они били спремни да учине разне ствари. Јер, ако ми не знамо шта нам је у животу важно и шта смо све спремни да учинимо зарад тога, ко би други то могао знати? Људи су се потрудили да то сазнају, да се за то боре и изборе најмње због тога што се живот у заједници мора организовати око таквих ствари, ствари које су важне, па ако не буду спознали те ствари и јасно ставили до знања шта су спремни да за њих учине, урадиће то неко други, неким другим средствима против којих неће бити одбране. Револуције су на лошем гласу. Али, ни ђаво није толико црн. Француска револуција променила је епоху, свест и облик друштвеног живота. Уза сва револуционарна скретања, успела је да свест поданика исели у сећање а свест грађанина учини одлучујућим градивним елементом стварности. Поданик је постао цивил, његова стварност није резултат милости владара него његове свести и одговорности. У цивилном друштву живе слободни, достојанствени, храбри, одлучни грађани а у вршењу јавних облашћења учествују они који морају да докажу да су принцип “држава, то сам ја” заборавили у уџбенику националне историје. Данас то показују “жути прслуци”, грађани који се боре за своја права без обзира на њихова идеолошка опредељења. Упитно је да ли су разлози њиховог протеста основани али неспорно је да они свакодневно показују да су спремни да све ураде у одбрани својих грађанских права, свог достојанства. Њихов излазак на улице нико није протумачио као рушење власти, “мржњу према председнику” или издајнички, антифранцуски чин. Први српски устанак, историјски посматрано, изједначава се по ефектима са француском револуцијом. Он је свом народу донео ослобођење од феудалног облика владавине иако тај обклик нису развијали његови него освајачки суверени. Без обзира на ту разлику, Срби су, као и Французи до тих догађаја били поданици. Међутим, револуције нису имале исти учинак у погледу промене свести оних који су се побунили и победили. Сматра се да данас у Србији постоји грађанско друштво и да житељи више нису поданици него цивили. Један од најпростијих начина да се ствар провери је поређење како грађани бране права и достојанство. Од тога колико су та права важна зависи и избор средстава којим ће бити брањена; од тога шта им та права значе, зависи шта ће све учинити за њих. Дакле, данас неки наши суграђани кад падне мрак, прво угасе сијалице у становима, затим заузму безбедна места у простору излазног прага и ограде на тераси и у одбрану својих тешко нарушених грађанских права и достојанства неколико минута лупају у шерпе. “Жути прслуци” носе се да би онај ко их има на себи био што видљивији, у шерпе се лупа у мраку да би онај који лупа био што невиљивији. Не бих се усудио да доводим у везу херојску традицију и начин на који грађани изражавају протест. Надам се да они сами знају колико им је важно то што бране ударајући у шерпе. Оно што ме спречава да дефинитивно заузмем став о томе је помисао да је један од најбогатијих и најуспешнијих припадника нашег рода “краљ шерпи”, па мислим да се можда грађани угледају на најбоље међу нама а томе се не може ништа замерити. Тефлоном до победе!
