„У невољи стичи знање и чувај имање“! Мудрост је која обавезује. Пре свега да трагамо за скривеним просторима људскости из којих можемо излучити оно мало мотивације којa превагне врлини, а затим, да црне мисли одложимо. Обавезује нас и да нам знање помогне у фарисејској буци. ЛОШЕ СТРАНЕ СТВАРИ полазе од вере да је људскост неупитна и да јој промишљање само доприноси
Аутор:ЂОРЂЕ Д.СИБИНОВИЋ
Српски националисти седамдесет година виде комунизам као главни разлог народног посртања од идеологије до културе, од религије до економије, од етногенезе до насилне промене етничког бића. Наравно, смета им Југославија коју је направио српски краљ, смета им интернационализам у Срба који нема корене у народном предању, смета им све што није оно како они виде октроисани појмовник. Ако су Срби онакви каквим их они рекламирају изгледа да просечни српски националиста од просјака до академика има извесне проблеме са мишљењем и закључивањем. Цвијић, Нушић и Рајс, изнели су тврдње о претежним српским особинама пре него што су се комунисти, комунизам, интернационализам и остали изми појавили међу Србима. Закључци поменутих великана нису баш репрезентативни али би са малим стилским корекцијама могли да се изједначе или бар уподобе претежним ставовима српских националиста док оптужују комунизам као фактор кварења националне изузетности. Како је то могуће? Основна српска парадигма је “небеска Србија”. Небо нема границе. Некако се чини да је оно можда највише од свега што се може замислити интернационално. Како онда један небески појам може да траје и развија се у веома скученим оквирима земаљских граница а да остане оно што онтолошки симболизује “небеском народу”. Опет Како? Слободарска традиција није упитна и поред вековног ропства. Дакле, године проведене под туђим чизмама изоштравају слободарство и херојство које га као овоземаљски израз историјски прати. Срби су толико жељни слободе да се никада нису заустављали када је освоје само за себе. Лако су хрлили у смрт само да је прошире и дарују што даље могу без обзира кога и због чега ослобађају. Како је могуће да се не радују када они које су ослободили покажу жељу да слободарску тенденцију развијају и без њихове помоћи? Још једно како? Срби су стари, древни, државотворни, самосвесни народ који постоји вековима. Како је могуће да га један историјски интермецо радикално промени у односу на претходно стабилно усвојене вредности? Ето следећег простог како? Све величине су империјалне, дакле, природно устројене увећању, ширењу и развоју без граница. Доказује то Душаново царство и Карађорђевић ослободилац. Сви остали српски тренуци “небеског” и “слободарског” постојања не говоре о националим одликама него о комунистичкој завери против Срба? Арчибалд је рекао: “Чујте Срби”, а Берђајев да на овом свету само себе можемо променити. Да ли се то односи и на српске националисте?
