„У невољи стичи знање и чувај имање“! Мудрост је која обавезује. Пре свега да трагамо за скривеним просторима људскости из којих можемо излучити оно мало мотивације којa превагне врлини, а затим, да црне мисли одложимо. Обавезује нас и да нам знање помогне у фарисејској буци. ЛОШЕ СТРАНЕ СТВАРИ полазе од вере да је људскост неупитна и да јој промишљање само доприноси
Аутор:ЂОРЂЕ Д.СИБИНОВИЋ:
Данас сам сахранио пријатеља. Туга није тема. Она је најлошија страна свих ствари. Пробила је оквир, наслов књиге и мотив тематизације. Људи су тема. Постоје људи који немају године. Они су увек присутни као пресан живот: онакви какви други људи нису а какав живот једино јесте. Без костима, гримаса, припрема, стратегија, савета психотерапеута, припрема за оставинску расправу, изјављивање љубави на први поглед, добро увежбаних тирада инфатилног везивања емпатије и свега што ми, остали људи са годинама свакодневно чинимо да бисмо поверовали у постојање живота и препознали себе у реалним контекстима. Они, ови људи о којима сада пишем, нису испеглани, али никад неуредни, нису педантни, али никад запуштени, нису изфризирани, али никад са масном косом.
Све могу, пуно знају, деле своје вештине, не крију процедуре, емитују лакоћу као 5Г мрежа хистерију. Као да су управо стигли из неког другог света да упознају нове комшије. Изненада се јаве са другог континента по којем послују у корист доброте и напретка увек неких других људи, нестану као да их никада није ни било и тек од неког потпуно неочекиваног лика који се можда два пута годишње појављује у крају сазнајете да су били у болници и да су сада добро а да ни они, случајни сапрпадници заједнице, не знају која је бољка била по среди. И опет се појаве у неком новом моду, на мотору или у комбију са еколозима или младим истраживачима, наравно, увек насмејани. Зауставе експедицију да испричају неодољиву шалу или анегдоту од које живите наредних месеци, покажу вам фотографије са полетања орлова или параглајдинга у Боки Которској и оду. Учини вам се да сте их препознали на чамцу, на змају, на крилима орла. Увек по осмеху. Године пролазе а њихово присуство не дозвољава преображајну естетизацију. Они вам невидљивим чарима одузимају моћ запажања њихових бора и старења јер из њих увек истиче само виталност којој се радујемо по налогу опстанка, енергија која нам је потребна скоро као милост божија, оптимизам за који сами никада не можемо бити потпуно спремни, привремено одлагање брига за које прождрљива похлепа фармацеутске индустрије још није пронашла пилулу. Шта је онда лоша страна ствари људи без година? Како шта је лоша страна те ствари! Шта може да се деси горе од тога да умре човек без година?! Лагао сам. Туга је тема.
