„У невољи стичи знање и чувај имање“! Мудрост је која обавезује. Пре свега да трагамо за скривеним просторима људскости из којих можемо излучити оно мало мотивације којa превагне врлини, а затим, да црне мисли одложимо. Обавезује нас и да нам знање помогне у фарисејској буци. ЛОШЕ СТРАНЕ СТВАРИ полазе од вере да је људскост неупитна и да јој промишљање само доприноси
Аутор:ЂОРЂЕ Д.СИБИНОВИЋ:
Да ли је ишта бедније од пристрасности? Нисам охрабрен распоном означавања ове језиве родне особености од Библије до бизарних пошалица. Њено дубинско продирање у срце бесмисла јаче је од сазнајне тежине било какве поруке. “Видиш трн у оку мом а не видиш балван у оку свом”. У жељи да увреди комшиницу докона алапача рече јој да у фабрику женске трикотаже запошљавају само жене лаког морала. Ова јој одбруси да је то лаж јер у фабрици ради њена кћи. “Није лаж”, рече алапача, “ћерке су другачије”. Несхватљива је неселективност свих категорија становништва без обзира на образовну структуру, положај у друштву, морал, религијску припадност и све остале методе друштвеног разврставања појединаца.Дакле, трн и балван, ћерке и жене лаког морала својом неодољивошћу запоседају мозгове читаве светске популације толико да је сасвим дозвољено помислити да њихова кумулација стоји иза феномена глобализма постојаније од похлепе, логике капитала и сатанизма заједно. Представљан као веома уважени универзитетски професор, по јавном простору трактатима о “самопорицању” редовно послује човек који за све наше проблеме оптужује комунисте и комунизам. Наводећи пример, до спрдње оптужује Кочу Поповића да је “комсалонац”. Термин је преузет и настао је од појмова “комсомол” (савез комунистичке омладине) и “салонац” (врста стана у старом центру Београда у којем су живели буржуји). Професор тврди да је Коча био нешто као “фолирант” иако је слободном вољом отишао у Шпански рат и читав Други светски рат провео у борби као командант.
(Коча Поповић на коњу)
Као пример истинске а не исфолиране храбрости професор наводи сопствену одлучност да аутобусом отпутује у Црну Гору и одржи предавање, а затим, слично, Кочи, својом вољом седне на чело политичког савета једног маргиналног профашистичког покрета. Комесар за односе са јваношћу ослободилачког покрета ДОС, говорећи о догађајима из октобра 2000. године, запрепашћено изговара да је у пратњи потоњег премијера стигао на тајни састанак са “дубоком државом” а да су тамо већ били припадници супротстављеног крила истог покрета. “Куда све то води!”, јадао се човек без занимања који је све могао за време једине демократске власти у Србији икада. Срби који фанатично славе модерну српску државност обрушили су се на свог председника који по њиховом мишљењу није довољно достојанствено седео на столици испред председника Америке заборављајући да творац те исте државе никада није имао прилику да пред освајачима седне: или је стајао са кумовом главом у пртеном џаку, или је клечао. Еврофанатици, преиспољене демократе протествују против пораза на демократским изборима у корист човека који сасвим демократски влада 30 година упркос чињеници да је место под сунцем за себе налазио и на међународним оптужницама за организовани криминал, јер ништа друго није важно ако ствар води у једином смеру који они виде. Примерима никад краја, дочим, страница је на издисају. Због мог нестрпљења из наслова је изостављено финале градације. Да то исправим. Најбедније!
