Пише: Милорад Антонић:
Шта смета онима који се јуначе и пркосе тако што у време ванредног стања и преживљавања не могу да прихвате перепоруку да остану у кући?! Па не остају са непријатељима или некима које не воле него остају са својом породицом!
Николај Велимировић еписког Српске православне цркве је записао: „Код нас,нажалост ,нико не говори:ништа од нас не може бити зато што сам ја рђав човек,но свак виче:ништа од нас не може бити зато што су други рђави.Кад би пак свако од нас викнуо:Србија је несрећна зато што сам ја рђав човек и рђав њен грађанин,Србија би се препородила за три дана,и за три године била би срећна ,и ми бисмо сви доживели срећу њену,заједно са децом нашом.Шта нам друго остаје до да пођемо,дакле,од себе,драга браћо!“
На ове речи великог хришћанског теолога и идеолога,Николаја Велимировића подсетио ме академик Драган Недељковић, члан Европске академије наука, уметности и књижевности , у разговору за „Дугу“.Било је то крајем деведесетих у време једне од наших криза.Изрекао их је као дијагнозу. Зачуђен нисам могао да помислим да је један Николај Велимировић, размишљао о Србима као „лошим „ момцима?! Професор је приметио да сам збуњен и појаснио:
„Сада постојеће и наметљиво присутне политичке силе пропустиле су прилике и потрошиле историјско време које им је дато.Није ли тренутак да на позоринцу ступе нове родољубиве снаге?Не да би се,попут претходника,отимале за власт,него да би организовале народ на великом делу темељног преображаја и свестраног препорода…“ и наставио указујући ми на наш у најмању руку лош однос према онима који нас критикују и саветују ,“Они нам само желе помоћи,да се уразумимо…“ говорио је професор и навео пример како му је један амерички политичар у УН изнео свој утисак после разговора са неким од вођа српске опозиције:
“Њихово анти-милошевићевство је много јаче од њиховог патриотизма.То је ћорсокак.“А једна зацело племенита,за Србе пожртвована Парижанка,по повратку из Београда ми је,каже професор,запрепашћено,рекла:“Ти ваши слободни интелектуалци желе да Србија пропадне само да би они били у праву.“Уз све напоре и утицај професора Недељковића не само медији већ и добар део интелектуалне елите одбијали су та запажања и савете.“Такви смо људи,бусамо се у празна српска прса,говорио је професор слежући раменима.
Професора сам тада питао да ли је та Парижанка у праву?Где смо , запарво , затајили? И исто то питам себе сада након тридесетак и нешто година слушајући кукњаву и молбе епидемилолога стручњака за инфективне болести, и политичара…да се уразумимо како би преживели!? Такво непоштовање сопственог живота није лако објаснити.Али не због тога што је онај део грађанства које не прихвата савете и упозорења и не поштује мере ванредног стања суицидно него искључиво због тога што се у таквом понашању осети присуство тог како рече професор Недељковић „бусања у празна српка прса“.Што је превише личног а лажног и у ничем заснованом осим на незнању, осећају да вам нико ништа не може. Чини се да је одавно политичка моћ за овај период демократизације друштва надјачала природну борбу за опстанак.Зато и не чуде давно изречене ,а днас веома лако разумљиве речи Николаја Велимировића да је: „Србија је несрећна зато што сам ја рђав човек и рђав њен грађанин…“!
Нико то од ових најблаже речено непослушних неће да призна.Сад већ видим их како,кад ово све прође,седе и „бусају се“ како су седе и пију пиво,кафу,…“И ништа ми није било…“говориће јуначки.Тако ће они у том времену као живи сведоци онога што је билоа накарадно је ,бахато и неодговорно бити у праву.Ко ће још да чита Николаја Велимировића,професора Недељковића….?!
БУСАЊЕ У ПРАЗНА СРПСКА ПРСА
Није нас зло снашло зато што је корона вирус „дошао по нас“.Да нас је зло снашло бићемо свесни кад нас оно а не памет и знање одведе. Има неких терорија да пре него што оде тај одлазећи човек још увек има времена да схвати . Може да се покаје али не може да се врати.
Исказивање непоштовања према онима који знају више и који говоре за наше добро присуто је код оних који су затровани на ниову знања својственог обичном незналици (процена је и раније била да је са таквима најлакше манипулисати) и зато овај вирус изгледа више као направљен. Ако позовемо у помоћ бројке и логику па упоредимо колико је скупљи класични рат макар и нуклеарном бомбом, од биолошког видећемо ,колико „елегантније“ вирус убије хиљаду људи у једном дану од нуклеарне бомбе која може да крене и у правцу одакле је већ испаљена пошла. С друге временске стране колико ће времена проћи и генерација одрасти уз препаметне и саможиве који обилују плитком памећу да схвате да су зомбији. И то само зато што су данас убеђени да је њихова једина исправна, па макар то било и погубно за њих ,њихову породицу …?! О околини да и не говоримо.
Снашла нас је наша рђа.Само кад би неко викнуо: Србија је несрећна зато што сам ја рђав човек и рђав њен грађанин…“!
Данас неће нико да призна и изваже своју рђу! То непоштовање, пре свега себе и својих најмилијих не зато што смо немоћни него зато што смо лажно јаки.За нас су увек неки други ,а не ми,били нејаки! Нама је увек неко други, а не ми био крив! Многе ствари су у главама оних који не препознају опасност него само своју памет,збиља онако како професор рече „бусање у празна српска прса.!“
Рекао ми је још: „Ми смо, већ дуго, ,,у раскораку са самим собом”јер не испуњавамо основну Сократову заповерст; „Упознај самог себе!“ И зато смо све мање способни да разумемо друге“ и наставио :
„ Српском народу је, на прагу двадесетог столећа, неопходан, да би физички и духовно опстао, темељан и свестран препод. Бар четири основне обнове су битне: биолошка, морална, културма и привредна обнова. Ако наталитет остане низак као до сад,српски народ ће нестати ; већ сад је на критичној тачки, са једва једним дететом по брачном пару. Та дегенерација није само физичка:она је морална јер породице само с једним дететом изопачују се,као што се и то дете изопачује,не припрема се за живот који је борба,нити за службу отаџбини која тражи умне и вредне,храбнре и пожртвоване.Велик део београдскике и србијанске младежи ноћу се забавља,а дању спава.Буди се у сате кад је,нпр.Косовска битка била већ увелико завршена.
Тражио је да нагласим:.
„Затајила је,наша памет и у свим вишим стркутруама друштва :у Влади и опозицији,у Академији и у Цркви;другим речима ,подбацила је интелигенција која се није довљно посветила делу и свеопштем препороду.Препород се зачиње у школи,а огледа у организацији државе и у систему морланих врдности.Те вреднсоти су угрожене,јер се Држава није на време супроставила хаосу,погодном за криминал свих врста;није схватила да ће санакције и блокада трајати дуго,те да се живот мора организовати као да ће оне трајати вечито.Уз то,Држава је,од почетка драме,скројена као да нам ништа није пукло пред очима,па су односи Србије и Црне Горе налик на оне у Титове доба.Другим речима,Црна Гора још није у поптуности повратила свој српски национални идентитет.Отуђена од саме себе,то јест од славних предака,почев од Немањића преко Чарнојевића до Његоша и других изузетно самосвесних Срба из Црбне Горе,елитних Срба,Црној Гори прети морално беспуће…“
Тако ми је говорио проф Драган Недељковић.Данас три деценије после на његове мисли неодољво ме подсећа понашање сународника који не поштују ни ванредно стање,ни лекаре,ни своје најмилије.Јуначе се тако што пркосе.Не могу они да прихвате чињеницу да седе у кући.Па шта им смета? Не седе са непријатељм него са својом породицом?!“ Смета им њихова породица!?! А када им неко приговори да су „испустили“ децу из родитељске контроле правдају се тиме да због обавеза на послу и друштву имају мало времена за децу и породицу.Па зар ово није време да надокнаде изгубљено.Не, него навикли су да попију кафу у кафићу.Значи пијење кафе стављају изнад свега.Па и своје деце.
Е, децо моја драга.Ти родитељи,те баке и деке које беже од куће и не могу са вама да проведу више времена вас не воле.Будите сигурни.И будите мудрији од њих.Тражите од њих да се одлуче!И буду сложни са оним што вам стално говоре да чувате своје здравље и кад сте болесни да идете код лекара !
Кажите им кад пођу напоље у време кад то није дозвољено.
“Ако ме волиш, ОСТАЋЕШ КОД КУЋЕ „ !
А ви будите сигурни ако остану кад све прође биће вам још лепше и боље него да све пролази са вашим оштећеним здрављем !
Запамтите и ово.У нашем српском бићу важна је порука :
“Где јединство влада ту станује Бог“ или како је Вук Караџић слушајући наш народ забележио:“Где је слога ту је и Божји благослов“.
