Злокобни дух прошлих времена

(Фото: EPA/JAKUB KACZMARCZYK )
Мадлен Олбрајт (Фото: EPA/JAKUB KACZMARCZYK )
Москва – Један од злослутних духова прошлих времена неочекивано се појавио на хоризонту – бивши државни секретар САД Мадлен Олбрајт дала је интервју немачким новинама ДИ ВЕЛТ.
„Ситуација се због председника Русије Владимира Путина покварила“ изјавила је „то што је он урадио и ради и даље, тога није било од Другог светског рата. Он је злоупотребио власт, да би окупирао територију суверене државе.“
Аха, значи, од времена Другог светског рата, по речима бившег државног секретара, све до сад није било злонамерног коришћења власти ради окупације туђих држава. Испада да није било ни крвавог мешања Америке на територијама Кореје и Вијетнама, ни покушаја да се силом покори Куба и није било ни по целом свету „прослављене“ војне базе САД у Гвантанаму. САд нису саучествовале у државном преврату у Чилеу и довођењу на власт жестоке пиночеоваске хунте. И нико се није мешао ни у унутрашње ствари Панаме и није отео и стрпао у затвор друге државе председника те земље, због покушаја да национализује Панамски канал. Није било ни агресије против Ирака.
А није, наравно, било ни варварског бомбардовања Југославије тог црног пролећа 1999. године (у чему је сама Олбрајтова и непосредно учествовала). У алтернативној историји коју пише „мадам државни секретар“ (како она саму себе назива у својој књизи) милиони људи побијени од стране американаца остали су живи, а рањени, који су остали инвалиди – у њеном свету остали су здрави људи.
И само је покварени Путин покварио ту блажену идилу и „окупирао је територију суверене државе“. Очигледно се ту мислило на Крим – јер у паралелној стварности госпође Олбрајт Кримчани нису гласали за присаједињење с Русијом а и сам Крим – то је исконска Украјинска земља – још од незапамћених времена (кад нико ни за саму Украјину још није чуо).
„Важно је да сви схвате да је тај конфликт испровоцирао Путин лично. И још је важно да разне државе, које реагују на његове поступке, у томе иступају јединствено“ – продужила је Олбрајтова. При томе се позвала на искуство с Босном: „Кад је председник Бил Клинтон ступио на дужност,ситуација у Босни представљала је велики проблем. Многи су сматрали да би то требало да решавају Европљани, пошто се Босна налази у Европи. Много је времена прошло док на крају није почела да дејствује Светска заједница.“
А дејствовање „Светске заједнице“ обављено је по старом њиховом обичају: по главама Срба почеле су да падају бомбе. Многи по свету одмах су се сетили другог светског рата и хитлеризма, који је бомбардовао многе народе, мађу којима и Србе.
Чудно је само да овог пута Мадлен Олбрајт није споменула Косово – где је разарајући рат био главно достигнуће његог живота. Вероватно није желела да се сећа писма које је добила од једне обичне српске породице. То писмо мадам је добила оних дана када су у Београду завијале сирене за ваздушну узбуну: „Кога то бомбардујеш, Мадленко?“ Уз писмо била је приложена и њена дечија фотографија – слика мале девојчице у дворишту код те исте српске породице, која ју је спасла од холокауста.
Поменувши Босну, бивши државни секретар САД поставила је паралелу с данашњим догађајима: „Људи сматрају да пошто се Украјина налази у Европи, решењем тог проблема требало би да се бави Европска Унија уз помоћ САД. Мој утисак је да се сарадња ЕУ и САД по питању политике санкција одвија успешно.“
То јест, агресивна мадам би, наравно, радо поступила на исти начин као и на територији Југославије – „избомбардовати назад у камено доба“. Проблем је, међутим, у томе што „Русија није Југославија“ и одговор може да буде такав, да јој то може изаћи на нос. А, кад је већ тако, `ајде онда да барем овим санкцијама мало ствари нагадимо…
Међутим, Олбрајтова је говорила о томе да још од Другог светског рата није било случајева злуоупотребе власти у циљу окупације друге државе. И при томе је, хвалећи Обамину политику, рекла да се он „постарао да реши проблеме који су настали из ратова у Авганистану и Ираку“. По њеним речима рат у Авганистану није било могуће избећи јер „управо су одатле дошли терористи, који су извршили терористичке акте 11. септембра“ (иако су управо баш сами Американци створили те терористе још 80-тих година у борби против совјетског утицаја). А говорећи о рату у Ираку, Олбрајтова је изјавила да је то „било једно од најразорнијих решења за сву историју спољне политике САД: због огромног броја жртава а такође и због штете, који је тај рат нанео како међународном имиџу САД, тако и њиховом војном буџету“.
Произилази да је она ипак признала да је барем рат САД против Ирака био разарајући и да је довео до огромног броја жртава. А, ако је тако, зашто је онда морала с патосом да прича како је „Русија по први пут од Другог светског рата…“ итд..?.
И на крају је необуздана Мадлен похвалила и кандидата за избор председника САД, Хлари Клинтон: „Она је величанствена… заједно смо радиле и она је и моја добра другарица.“. То нас ни не чуди – људи блиски по духу често постају пријатељи (ако се ту уопште и може говорити о икаквом пријатељству). Олбрајтова је започела рат против суверене Југославије, у којој су јој некада спасли живот. А мадам Клинтон узвикнула је „Вау!“ док је гледала иживљавање над Либијским вођом… Који је од тих поступака циничнији, тешко је рећи.
Podelite sa drugima:

Povezani članci