Зашто Швајцарци беже од евра?

Зашто Швајцарци беже од евра?

Швајцарску одлуку о напуштању фиксног курса домаће валуте франка према евру, неки већ зову “цунамијем”. Али с обзиром да се може очекивати још већи пад вредности евра, Швајцарци очигледно губе стрпљење.

Изненађење у седмици за нама, 15. јануара, било је утолико веће јер је председник Швајцарске националне банке (СНБ) Томас Јордан донедавно заклињао како ће “бранити” паритет швицарског франка према евру и курс од 1,20 за један евро “под сваку цену”. Коначно, до тог паритета је и дошло након болних искустава швајцарске привреде у јеку кризе у зони евра.

И у Србији су се многи “опекли” са кредитима са девизном клаузулом у “швајцарцима”, где су износ и рате биле повезане за вредношћу швајцарског франка у тренутку склапања кредитног уговора. Наравно, швајцарску Централну банку (СЦБ) нису занимале невоље странаца, који су потписали кобну клаузулу, него их је бринуло нешто много важније: конкурентност швајцарске економије.

Јер кад је франак “јак”, швајцарски производи постају скупљи од конкуренције у евро-зони. Зато је у лето 2011, СЦБ одлучио да фиксира курс и обећао интервенисање на швајцарском тржишту девиза, како би се курс одржао. Али то за собом повлачи још једно: СЦБ је продајући франке имао све више стране валуте, а с обзиром да је нарушено поверење у евро, швајцарске девизне резерве су временом постале све веће. Тако је 7. јануара ове године, након што се покренуло питање ко ће бити на челу чланице евро-зоне – Грчке, СЦБ објавио како је забележен нови талас капитала у швајцарским францима. Само у децембру су швајцарске девизне резерве повећане за око 32 милијарде на укупно 495 милијарди франака – највећи раст од лета 2012.

Убрзо нова поплава евра на тржишту?

Thomas-Jordan
Томас Јордан

У међувремену је постало прилично извесно да би вредност евра према долару и другим светским валутама, могла да падне још више. Али на то не утичу избори у Грчкој или напетости у односима са Русијом, него стоји записано у извештају стручњака упућеном Европском суду у Луксембургу. Наиме, стручњаци су се, на захтев тужбе у Немачкој, позабавили питањем да ли Европска Централна Банка (ЕЦБ) сме да купује државне обвезнице земаља зоне евра. Председник ЕЦБ Марио Драхи упорно заговара такве мере, чији је циљ подстицање цена обвезница из економски “посрнулих” држава и истовремено на располагање ставила још више готовине тржишту капитала у страху од дефлације.

Иако многи у Немачкој мисле како ЕЦБ тиме прекорачава овлашћења, мишљење стручњака је гласило како та институција “у начелу” сме да посегне за таквом мером. Додуше, овај извештај се не може протумачити као јасно “да” или “не”, нити је реч о одлуци суда. Ипак, већ се показало како се судије веома често држе мишљења изнетог након стручног вештачења. Ни ЕЦБ још није донела одлуку, али би та мера дефинитивно требало да буде договорена на заседању 22. јануара ове године.

Рачуница је једноставна: више евра на тржишту новца значи и опадане вредности у односу на друге валуте. Често је довољна само могућност тако се тако нешто спроведе у дело, па да се расположење на тржишту промени. Сведоци смо ефекта тзв “кишобрана за евро” (фондова за спасавање валуте) који практично једва да је икада и морао да се употреби.

За Швајцарце је евро постао “претежак”

evri670

Али у Швајцарској централној банци су схватили како државна интервенција на тржишту капитала нема никаквог смисла. На крају крајева, сваки “фиксни” курс значи да на тржишту више не влада темељно начело где однос понуде и потражње одређује цену. “Швајцарци” се траже све више, а евро све мање – и СЦБ више није могао да држи “прст у рупи на дну барке евра”.

Председник Швајцарске националне банке Јордан је зато протеклог четвртка обуставио постојећи паритет. За њега очигледно није било друге опције. Што значи је поновно увођење “фиксног курса” у будућности мало вероватно. Јер светско тржиште не може имати поверења у некога ко прво тврди да ће “бранити” евро до последњег франка да би онда потпуно либерализовао валутни курс – и онда поново увео паритет.

mario-dragi
Марио Драги

За председника Немачког економског института (DIW) из Берлина, Марсела Фрачера одлука швајцарске Централне банке није изненађење. “Одлука о укидању паритета је одавно требало да буде донесена. Политика чврстог курса је додуше протеклих година штитила швајцарске извознике и подстицала њихову конкурентност слабим франком. Али та политика се показала као изузетно скупа грешка. Јер вредност франка ће дугорочно расти према евру и губитак вредности у девизним резервама би могао бити велики. И тренутак одлуке сигурно није случајан. Чекање на одлуку ЕЦБ о куповини државних обвезница, евро би средњорочно и даље требало ослабити. Тако би СЦБ морала да купује још више девиза на тржишту.”

С друге стране, у Швајцарској се чују како ће ове мере тамошње услуге и производе учинити прескупим. Ник Хајек, председник концерна швајцарског произвођача сатова Своч (Swatch), шокиран је поменутом одлуком. “Недостају ми праве речи! Јордан није само име председника СЦБ, него је то и име реке, а то што банка чини, могло би се назвати цунамијем. Како за извозну индустрију, тако и за туризам и на крају, за читаву Швајцарску.”

Извор: dw.de

Podelite sa drugima:

Povezani članci