У сусрет гладној, 2014. години

У сусрет гладној, 2014. години

Пише: М. Маленовић: До коске: Ко преживи наступајућу социјалну страхоту, освануће једног дана го, али срећан. 

Док поједине државе отписују дугове сиромашним грађанима, Србија им спрема још веће намете. Шта ће бити са сиротињом после новогодишњих поскупљења нико не зна. Година која је пред нама донеће још већу беду. Цене ће наставити да расту исто као и стопа незапослености. Ускоро ће сваки други становник ове опљачкане државе гладовати.

Према оценама привредних експерата 2013. година је била катастрофално лоша за српску привреду, а 2014. биће још гора! Привредна активност остварује спор раст који ће на годишњем нивоу 2013. износити између 1,5 и 2 одсто, а у 2014. биће још мањи – свега један одсто.

Незапосленост стагнира на врло високом нивоу од званично 25 одсто (незванично је још виша), при чему је половина младе генерације без посла. Да је незапосленост данас највећа мука грађана Србије, јасно се чита и из табела званичне статистике.

У новембру је посао тражило 761.000 људи. У првој половини прошле године на посао је чекало око 300.000 лица млађих од 30 година, а у делу становништва између 15 и 24 године сваки други био је без посла. Стопа незапослености младих у Србији је 51,2 одсто, у Хрватској 55,4 у БиХ и Македонији 53 одсто.

Изгласавање новог Закона о раду довешће до повећања броја незапослених, признаје и сам министар привреде Саша Радуловић. Према његовим, али и проценама синдиката, почетком примене овог закона у 2014. ће без посла остати још 5 одсто радно способног становништва. Радуловић, међутим, прогнозира да ће сасвим извесно у предузећима у реструктурирању без посла остати око 20.000 људи. На то треба додати још бар 90.000 људи који ће, према умереним проценама синдиката, остати без посла услед примене новог Закона  о раду.

Најмање још толико садашњих запослених прећи ће у такозвану сиву зону, односно радиће, али неће бити пријављени нити ће им послодавац уплаћивати социјално, здравствено и пензионо осигурање. Највише њих ће бити код финансијски најслабијих послодаваца – у малим и средњим предузећима и у пољопривреди. И до сада је највећи терет кризе падао на леђа малих и средњих предузетника, због чега је списак запослених код њих у марту 2013. био краћи чак за 200.000, а код пољопривредника за око 150.000 имена.

Ударац који ће запосленима задати Закон о раду, који предвиђа лакше и јефтиније отпуштање радника, прети да потпуно уништи ионако крхко тржиште рада. Послодавци ће убудуће моћи да по слободном нахођењу отпуштају раднике, а да нити морају да дају неко образложење, нити да им исплаћују отпремнину рачунату по укупном радном стажу. У Хрватској је предлог таквог закона изазвао масовне протесте, па је влада на крају одустала од његовог изгласавања. У Србији синдикати нити имају снаге, али ни воље да дестабилизујући власт која их плаћа доведу до повлачења Закона.

“Нећу да отварам фабрике и делим новац”, изјавио је бестидно министар Саша Радуловић децембра месеца у београдском Сава центру на конференцији „Рестарт” којој је присуствовало више од 500 привредника.

Додатни притисак на ионако исцрпљене јавне финансије представља повећавање дуга према страним и домаћим банкама. Све веће годишње рате за отплату државног дуга – у 2013. рата је достигла 5,6 милијарди евра, а у 2017. години ће премашити девет милијарди евра, односно овогодишњи целокупни републички буџет – и минус у буџету, који ће постепено опадати, спречавају државу да више улаже у изградњу инфраструктуре, што би допринело економском расту и већој запослености.

Проблем опште презадужености овдашњу власт уопште не брине. Напротив.

Хрватска је одлучила да својим грађанима који нису у стању да плате отпише дугове. На добитку би ускоро требало да буду не они који неће, већ они који не могу да плате порезе, кредите или дуговања комуналним предузећима. Хрватска је већ одлучила да се одрекне милијарде и по куна и олакша живот својим дужницима. Спремна је да отпише дугове 70.000 грађана од укупно 290.000 оних којима су рачуни већ блокирани. Најављује и да ће смањењем пореза мотивисати банке да и оне отпишу део дугова.

После финансијског колапса 2008. острвска држава Исланд намерава да отпише грађанима хипотеке и да их ослободи пореза на три године. Према плану, сваком домаћинству које има дуг за стамбени кредит, влада ће отписати 24.000 евра. У тој земљи од само 320.000 становника проблематичне хипотеке износе чак 1,25 милијарди долара и утичу на курс домаће валуте круне.

Укупна вредност исландске економије процењује се на 14 милијарди долара. Више од половине отписаног дуга чине директни хипотекарни кредити које Исланђани неће морати да враћају, а остатак износа је од пореза за грађане у наредне три године.

Пошто се неконтролисано задуживала, Мађарска је под влашћу Виктора Орбана стегла каиш и успела да врати све дугове страним повериоцима. После тога су представници Међународног фонда најурени из те државе. Крајем 2013. влада у Будимпешти је драстично смањила порез на основне пољопривредне производе, како би становништву омогућила да преживи. Истовремено је појефтинио и јавни превоз у престоници.

Српске власти поступају супротно. Уместо отписа дугова држави и предузећима у њеном власништву, у Србији се у најбољем случају иде на репрограм, чиме се терет пребацује на блиску будућност у којој грађанима неће бити ништа боље него данас. Код нерепрограмираних дугова држава наступа безобзирно, па извршиоци плене све што затекну у домаћинству дужника. Одузимају се и најосновније ствари потребне за елементарно преживљавање.

О отпису дугова грађана министар финансија Лазар Крстић ни не размишља, јер тако нешто не жели Међународни монетарни фонд, чијих налога је он само послушни извршилац. Јер, шта би било са угледом ове пљачкашке организације када би после Исланда, Мађарске и јужноамеричких држава, и Србија успела да се ослободи из дужничког ропства?

  Највећи удар који ће грађани морати да истрпе на самом почетку 2014. представља поскупљење најосновнијих намирница. Просечна плата у Србији уместо 440 евра, морала би да износи између 700 и 1.000 евра, како би грађани могли да преживе. Шта ће бити са сиротињом после новогодишњих поскупљења нико не зна, јер ни у буџету за ову годину нису предвиђена никаква значајнија средства за социјалну подршку народу.

Онај ко преживи ову годину неком бољитку би могао да се нада тек 2016. године, ако то може да се назове бољитком. Садашња власт, наиме, сматра да ћемо се те године, у најбољем случају, вратити на ниво из 2012. године!? 

Извор: www.magazin-tabloid.com

Podelite sa drugima:

Povezani članci

0 0 гласови
Glasanje za članke
1 Komentar
Уграђене повратне информације
Погледај све коментаре
testtest testtest
testtest testtest
10 године пре

Šta reći a ne zaplakati!