“Страх од Повереника” – сигурна кућа за утају података

“Страх од Повереника” – сигурна кућа за утају података

Пише: Светлана Николић, новинар
8.3.2015.

Таман када је неколико година од доношња, до ушију почело да допире право на доступност информација, у правни систем ступио је Закон о заштити личних података. У овом закону детектован је ослонац, опште место и упориште за ускраћивање података, па се грађани лишавају података и када су заинтересоване стране и лица у поступку, када им право на информацију управо припада по природи ствари по неком другом, календарски старијем закону.

Заштита података се спроводи тако што се у поступцима, рецимо пред градским органима управе, инспекцијским службама, МУП-у, из списа у предмету уклањају имена, адресе других учесника у поступку. Узалуд се странка у предмету позива на Закон о управном поступку и право на располагања подацима друге стране како би уложила приговор, жалбу, тужбу исл. Надлежни су неумољиви јер, како нам је незванично признала једна службеница, лакше је поднети гнев грађана што се нешто ускраћује, него казну од Повереника, што се неки податак објављује.

У Фонду ПИО, грађанима готово свакодневно ускраћују информације управо позивањем на Закон о заштити података. Ово када се на шалтеру појави један од родитеља са захтевом да му се изда потврда о радном статусу другог родитеља ради остваривања права детета на субвенцију за вртић, дечији додатак и сл. Како се такве потврде издају искључиво на захтев именованог, последице заштите личних података заправо сносе малолетна лица, деца, када један родитетељ не жели и неће да се појави пред шалтером у случају поремећених брачних или ванбрачних заједница, самохраног родитељства…Тако личне податке савесног али и несавесног родитеља, рецимо оца, Закон веровали или не, штити од властитог детета.

У Фонду ПИО, кажу да ова установа само спроводи прописе.

– Законом, подзаконским актима, и нашим интерним процедурама, прописано је да податке о томе да ли је рецимо отац запослен, где, колика су му примања, исл. дајемо искључиво на лични захтев, евентуално на захтев суда. Код уписа у вртић, излазимо у сусрет када је мајка спречена да дође и када имамо недвосмислено сазнање да је сагласна да њене податке издамо супругу – каже директор за односе се са јавношћу Фонда ПИО, Јелица Тимотијевић.

Подаци који се ускраћују често се односе на пребивалиште неког лица, што је с друге стране неопходно оштећеном за покретање било парничног или кривичног поступка, па је услед неажурности евиденције личних података и праксе да грађани у великом броју случајева нису пријављени на адреси на којој станују, оштећенима често угрожена заштита и правно средство.

Да би се покренуо поступак против неког лица, тврде адвокати, у тужби је неопходно навести адресу друге стране. У супротном, тужба ће бити одбачена због неуредности, јер суд такве податке не прибавља по службеној дужности до покретања поступка, а да би се покренуо, тужба претходно мора бити уручена, па је у неким случајвима Закон о заштити података колатерална добит несавесним грађанима па и бегунцима од закона.

Београдски адвокат Мирослав Васић каже да Србија доноси законе предвиђене за једно уређено друштво, претпостављајући да неки други акти постоје, да су односи уређени и да се други прописи примењују.

– Проблем је што полиција и тужилаштво неће на захтев странке дати податке о лицу које странка сумњичи да је учинило кривично дело, чиме се оштећеном ускраћује могућност да приватном тужбом гони то лице. Друго, код нас већина грађана не станује на пријављеној адреси, па је држава требало да натера грађане да пријаве тачне податке о пребивалишту, да их због тога прекршајно гони и санкционише, јер је држава свесна да је из овог разлога често отежана могућност за покретање поступка. То је проблем кривичног, као и грађанског права и држава је тиме требало системски да се бави, наводи Васић.

Док се грађанима, под фирмом закона о заштити, подаци ускраћују, дотле државни органи, јавна предузећа, личне податке грађана масовно обелодањују.

Тако је Агенција за привредне регистре недавно објавила више од пет милиона личних података грађана, међу којима и огроман број власника фирми, чији подаци могу бити злоупотребљени. А ЈКП “Инфостан” годинама своје податке грађана ставља на располагање разним осигуравајућим друштвима тако што уз своје уплатнице уврсти и ставку по основу осигурања имовине и лица, па уколико грађанин не плаћа те услуге, држава у скраћеном поступку то наплаћује преко приватног извршитеља.

Закон о заштити података практично се своди се на ограничење права појединаца, било да је то заинтересована страна у поступку, или члан породице.

-У ПИО Фонду ускраћују податке детету о радном статусу родитеља, док у Дому здравља ускрућују податке родитељу о здравственом стању детета. Али атак на приватност и породицу са несагледивим последицама и крајње сумњивим наумом догодиће се усвајањем прдложеног Грађанског законика о забрани телесног кажњавања. Свако коме се замерите може да вас пријави да лупате ћушке или занемарујете властито дете. Податке о томе ко вас је пријавио, име, адресу, нећете добити јер су лични подаци законом заштићени и то лице не можете приватно гонити, утужити. А ви ћете пред органима социјалне службе, под претпоставком кривице, морати да доказујте нешто за шта не постоје материјални докази и због чега сте унапред осуђени на нуспех.

У Канцеларији Повереника за информације од значаја и заштиту података, кажу да „странка у поступку има право на информације о именима, адресама других учесника. Ако се позове на Закон о управном поступку, Муп такве податке даје“.

– Постоји неразумевање јавности, па и адвоката, који се уместо на ЗУП, да би добили рецимо адресу неког лица, некада погрешно позивају на Закон о слободном приступу, по коме се такви подаци не могу добити, али лице које има интерес у сврху вођења поступка има право на такве податке, ту је заштита обезбеђена на други начин. Поменута два закона се у том делу не преплићу – каже Заменик Повереника, Станојла Манић.

Упитана о поступању Фонда ПИО и ускраћивању података супружнику односно родитељу у сврху остваривања права детета, одговара да такво поступање Фонда ПИО, није оправдано.

– Осим када такве податке тражи родитељ који је, рецимо лишен родитељског старања. У другим ситуацијама, када се родитељ легитимише и истакне свој, односно интерес детета, свакако да има право на такве податке, али као у претходном, мислим да је и у овом случају у питању примена ЗУП-а, оцењује Мандић.

Број пристиглих жалби у 2014. години износио је око 10 000, обрађено је 7 500 предмета од чега се 5 400 односило на ускраћивање информација. Ово не рачунајући велики број грађана, којима су такође осујећена права али се није обратио Поверенику.

Бројке указују да се грађани масовно обесправљују. Под мотом заштите новостечних права једних грађана, другима одузимају много старија права и тековине. Где је ту владавина закона, конвенције, трице?!

Али у земљи посрнулог поретка, правне несигурности, системске корупције и западног менторства, једино хаос има предикцију и није производ случаја!?

Светлана Николић

Podelite sa drugima:

Povezani članci