Поповићи су само једно од бројних мјеста у околини Сарајева гдје су инвеститори углавном из Катара, Кувајта и Саудијске Арабије купили земљу.
Због чега је БиХ постала једна од најатрактивнијих дестинација за држављане арапских земаља, по којем основу привремено и стално бораве у БиХ и како су покуповали цијела насеља у Сарајеву, Илијашу, Тарчину, Брези, Пазарићу…
Популарно сарајевско излетиште Врело Босне у недјељу је било препуно посјетитеља који су одлучили барем накратко побјећи од градске спарине. На самом улазу у парк, на травњаку испод паркинга, мушкарац, жена и дијете клањају намаз.
Нитко на њих не обраћа позорност, пролазници обазриво скрећу погледе, нитко се не усуђује рећи им да је мјесто које су одабрали за обављање свог вјерског обреда потпуно неприкладно. Уосталом, овакви призори постали су посљедњих мјесеци сасвим уобичајени на Врелу Босне, пише Слободна Босна.
Највећи број излетника је арапског поријекла, а много је оних који долазе из Кувајта и Катара и нису само туристи. У насељима на рубним дијеловима Сарајева и недалеко од града купили су земљу и куће, и одлучили ту остати.
Илиџански угоститељи и улични продавачи о арапским туристима, као и новопридошлим становницима њиховог насеља углавном говоре прилично суздржано.
Негативни коментари најчешће се могу прочитати на Фацебооку и интернет-порталима. Затечени рапидном промјеном демографске слике која је у том дијелу града најочитија, поједини становници Илиџе ово су сарајевско насеље у шали прозвали „Уједињени Илиџански Емирати.“
„Арапи нам највише и купују, иако су много мање дарежљиви него што се то обично мисли“, каже једна продавачица с Илиџе и додаје како се „воле цјенкати и неће баш тако лако дати свој новац“.
У насељу Поповићи у Опћини Илијаш прије рата живјели су искључиво Срби. Након што су отишли из села, пусто је остало 150 дунума земље које су пријератни становници Поповића продали твртки ММ Унитед, регистрираној у Вогошћи, чији је директор извјесни Ахмед Кубат. Он заступа инвеститоре из Кувајта који су унајмили грађевинске твртке из БиХ и на споменутој локацији изградили 48 кућа.
Свака кућа има површину од око 100 квадратних метара. Градња је скоро завршена, остали су још само завршни радови и асфалтирање сеоског пута. Први становници новоизграђеног арапског насеља, како сазнају, требали би се уселити почетком сљедеће године. Међутим, нитко точно не зна тко су ти људи, за кога раде, нити по којој основи ће боравити у БиХ.
Акиф Фазлић, начелник Опћине Илијаш која је издала све потребне грађевинске сугласности, неодређено каже како ће корисници ових објеката бити они „који могу регуларно боравити у држави БиХ“, те да се насеље гради „на бази свих проведених процедура и дозвола“.
Поповићи су само једно од бројних мјеста у околини Сарајева гдје су инвеститори углавном из Катара, Кувајта и Саудијске Арабије купили земљу. У њиховом су власништву и куће и имања у Тарчину, Брези, Пазарићу, Раковици, Доброшевићима, Осенику, Локвама, Соколовић Колонији, Љубинићима…
На подручју Опћине Илиџа највеће насеље за Арапе гради се на подручју Надосјека. Инвеститор је кувајтска твртка Алдијар.
На простору од око стотину дунума ничу 74 куће и три стамбене зграде. Гради се и џамија, али без мунаре, због близине зрачне луке и честих надлијетања зракоплова. Цијена једне куће износит ће од 150 до 200 тисућа марака, што је је за људе који долазе из арапског свијета изузетно повољно.
Мјесто гдје се гради ово насеље прилично је завучено. До њега се стиже макадамским путем, а с ове локације пружа се прекрасан поглед на Сарајево.
Опћина Илиџа прије неколико година изградила је комплетну инфраструктуру у овом крају – водовод, канализацију, резеревоар за воду од пет тисућа литара и уличну расвјету. Поред овог комплекса који је у изградњи, Арапима је у посљедњих годину дана у Надосјеку продато преко 350 дунума земље.
Сњежана Јанковић, коју су новинари затекли испред њезине куће у овом насељу, каже како су сви сусједи, углавном Срби, продали земљу, а она ће своју продати половином рујна, када очекује да стигне купац из Катара којим је већ договорила продају. Земљу ће продати за 30 тисућа марака по дунуму.
На питање зашто продаје имање, Сњежана одговара: „Што да радим, овдје ме више ништа не веже. Скоро сви моји сусједи су продали своја имања. Жали Боже што морам, али нема друге…“. Сњежана планира с обитељи преселити у Србију.
„Од добивеног новца купит ћу два стана. Један сину у Београду, а други на Фрушкој Гори, гдје планирам живјети“, каже.
Земљу је у овом насељу продао и познати пјевач Сеид Мемић Вајта. На 14 дунума, који су њему донедавно припадали, почела је градња шест вила. У овом крају налази се и православно гробље, а Арапи су, како сазнају, понудили новац да се оно измјести.
Дневник.ба
