ОКУПАЦИЈА ЕВРОПЕ У ПЕТ СЛИКА

ОКУПАЦИЈА ЕВРОПЕ У  ПЕТ СЛИКА

Пише: Милорад Антонић: 

Ако  је судити по вестима са политичке сцене кренули  смо у Европу. То значи да смо Европи рекли да им доносимо нешто вредно, лепо, да ће наш живот у тој заједници бити  вредан  пажње. Европа ће нам бити захвална што со такви какви смо, а ми,- бићемо поносни што смо у добром одабраном друштрву.

Поносни тиме, дакле, окупираћемо Европу и свет сликама  из живота који живимо. Па  кад  је тако, ево  у сусрет Европи  слика које ће  нас показати у правом светлу. 

kaziprst

Слика прва:Дан после, пошто су возачи ГСП у Беогарду протестом указали на неопходност појачања њихове  безбедности у возилима, у трамвају бр, 3  у 11,14 минута  налазимо се ја, још један путник и возач. Трамвај стаје на једну од станица у Ракoвици . Куцкањем на климава врата возачеве кабине путник пита возача, пошто ја нисам знао одговор, да ли је ово предзадња станица.

Возач не реагује. Путник покушава гласније :

„Извините, је ли ово предзадња….?!

У том тренутку возач, младић тридесетак и нешто година, зајапурен, левим раменом притиснуо мобилни телефон на уво, лактом десне руке, којом вози, гурну климава врата његове кабине ,која, осим што се не могу затворити клепетањем стварају непријатан звук,  као из топа каже:

„Идиоте један шта хоћеш? Зар не видиш да причам телефоном!“

Возач затвори излазна врата трамваја, настави да прича. И трамвај крену.

Путник  покуша поново:

“Чекајте, молим вас, важно ми је, станите забога, станите…?“

Возач, увређено подвикну.

„Шта хоћеш, бре…?!

Путник ваљда схвати да  црвенило које га је  је обузело и такво понашање нису  резултат нормалне реакције и ногом удари у врата трамваја.

Возач, још увек приджавајући телефон, нагло закочи, крену према путнику, и неким чудом отвори врата. Путник искочи. Трамвај бр 3  јурну напред. Младић  настави да прича. Левим раменом и даље је придржавао телефон. Десном руком настави да укуцава поруку на другом мобилном телефону и да вози. Кроз полуотворена врата његове кабине чуо се део његовог важног разгвора.

„Ма, да бате…шупак један…даду му дадину…,овај, шта сам хтео да ти кажем…чек, чек само да завршим поруку…него ли, да, да, мало је фалило бате,..

Дође и задња станица. Ова  због које се све ово издешавало, дакле била је претпоследња.

uzice
Слика друга:„Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине саопштило је  да је обиласком терена и анализама урађеним по хитном поступку, отклоњена сумња у могућност загађења отпадним водама и утврђено да је узрок појаве токсичних алги у језеру Врутци код Ужица последица интензивног загађења органским материјама.

Будући да се слични проблеми јављају и на другим акумулацијама у Србији, ово питање се мора решавати системски, уз укључивање свих надлежних министарстава и стручњака из ове области, наводи се у саопштењу. Додаје се да је неопходно донети адекватну регулативу која је у надлежности Министарства здравља како би се спречило јављање негативних последица по здравље грађана.“ (Текст из Информера о загађенсоти река).

Шта то даље значи? Преведено на  чист српки језик, значи  да мештани око језера  отпадне материје  и пражњење пољских тоалета бацају радије у језеро јер им је много да то плате 2000 динара месечно.

Још простије речено. И да пију  воду обогаћену својим говнима.

imas nesto sitno

Слика трећа:На Теразијама, старица проси. Око подне дође девојчица, биће да јој је унука, оде и купи четврт хлеба и кисело млеко. Тако сваки дан. Али пре неки дан, није више тако. Девојчица плаче. Продавачица није хтела да јој  прода четврт хлеба. “Терала ме је да купим цео а онда пола, али ја нисам имала довољно…! Посебна прича је то што та девојчица једе увек исто, а то исто једе њу. Никад нема довољно да и баки купи  исто, па заједно деле ове залогаје.  И посебна прича су њене очи  којима испраћа своје вршњаке који ту поред ње пролазе пуних руку и уста. Предвече обе одлазе. Она баку држи за сукњу, бака себе држи за леђа.

Догодине, девојчица би требало да крене у школу. Потом даље, и даље…, кад ће јој требати све више и више. Од савета до хране.

Како ли ће, питао сам се док сам био надомак  дрхватих руку и  изнемоглог тела њене баке. Решење није у тренутној и појединачној милостињи.

Судбина или ко зна шта је тако хтела да поред  ове баке  и  девојчице, на путу до скупштине пролазе министри. Одлазе да разговарају о бољем животу, уласку Србије у ЕУ…?!

За сат и 47 минута колико сма чекао прошло  је 12 министара. Нико их није ни погледао. 

pusti me spavam

Слика четврта:Према истраживањима  Института за јавно здравље ,,Др Милан Јовановић – Батут”  „само половина становништва у Србији свакодневно једе воће и поврће, остали то повремено раде, а има и оних који воће и поврће не једу никако! Рибу, која је познати савезник нашег организма у борби против кардиоваскуларних болести, никада не једе 60% деце и младих. Ни млеко и млечни производи нису свакодневна ставка у овдашњим кухињама. Редовно их конзумира свега 42,6 % становника, а да при том ретко ко од њих размишља о садржају масти у млеку. Житарице, које су веома важне у исхрани, свакодневно једе само два одсто становништва, док их чак 62,2% уопште не једе.”

У Србији   33,6% одраслог становништва су конзументи цигарета, 46,5% има хипертензију, 40,3% свакодневно или повремено конзумира алкохол, 18,3% је гојазно и 74,3% није довољно физички активно. Изложеност цереброваскуларном инсулту код особа са хипертензијом је седам пута већа, а инфаркту миокарда три до четири пута; два пута су чешће промене на периферним крвним судовима, а 10 пута чешће јављају се бубрежне компликације….!

Алкохол се у Србији конзумира три пута више него млеко, а свака четврта особа сматра да алкохол није штетан.

Недовољно се уноси воће и поврће, и то 5-6 пута мање у односу на препоруке Светске Здравствене организације. 

SLIKA PETA

Слика пета:У Земуну, на веома прометном месту лепа приватна радња. Власник јој, омањи проћелави господин, са брчићима које често глади, а који баш и не иду уз тако малог човека. Од љубазности изгледа да је научио да треба да се смешка. Истина осмех  квари недостатак зуба, али важно је да се труди. Мало пије пиво,обавезно  чачка нос, али свима се љубазно насмеши. Женама дели комплименте. Труди се и да набави све што муштерија пожели. Нарочито му добро иде  црни хлеб од два килограма.

Пре неки дан, у радњу  улази жена. Обрадована  што је тек стигао, топо пожури да  га купи.  Али, тако како је пакован, у паприну кесу до пола сложен на полицу, закључи  да може  да га узме  само за онај део који вири из кесе. Бесмислено. Требало га је сложити обрнуто, да га потрошачи узимају  за  део који је заштићен кесом. Госпођи је то препрека. Па ипак?! Неко је мислио и на то. Мало даље од хлеба, примети  најлон кесе којима можете обухватити хлеб и  без бојазни од прљавих руку, ставити у корпу. И, она, оде  по кесу. Јесу мало далеко, али стићи ће. Још један поглед, за сваки случај, да га не нестане, а потом остаде без даха. Омањи, проћелави господин са брчићима које често глади а који баш и не иду уз тако малог човека – дакле, власник, премешта  хлеб. Зашто?! Још један поглед да би се уверила. И уверава се. Док је она нашла кесу и дошла по хлеб, он је од 15 хлебова на другу полицу пребацио 12. Очајна и немоћна жена, мимо своје воље и васпитања поче, да кука разочарано:

– Па, молим вас, престаните тај хлеб да дирате голим рукама!

– Госпопођо, шта је вама? Шта хоћете…?!

– Хоћу да кажем – престаните! И не дирајте онај у углу – скоро му запрети и успе некако да се прогура и узме „онај у углу”. Био је то један од  три преостала за које се понадала да их није дирао.

– Ма шта ви мени држите предавање. Ваљда ја знам како ћу да се понашам у својој радњи.

– Па понашајте се онда како треба…!

Тајац!

– Срам вас било. Па ја сваких шест месеци идем на санитарни преглед. Љут што то њој ништа не значи, узе пиво. Пре првог гутљаја, по старој навици прочачка нос.

Од укупно 19 потрошача који су се ту нашли, жену је подржало троје.

Podelite sa drugima:

Povezani članci

0 0 гласови
Glasanje za članke
1 Komentar
Уграђене повратне информације
Погледај све коментаре
testtest testtest
testtest testtest
10 године пре

Tek kada se izmeni više generacija možemo da očekujemo neko napredovanje društva u svakom pogledu, cirka za 60-tak godina…