Пише:Милорад Антонић
Заобилажењем стварности медији нам чине услугу- насмејавају нас. Драгица Николић својим успешним донацијама озбиљно угрожава рејтинг председника Србије-што опет засмејава, али уопште није смешно.Она је успела да сагради прву монтажну кућу и да још 24 обнавља.Смешно је,такође веома смешно што медији не бележе да је све то урадила пре државе и свог мужа.
Више пута сам писао о „понашању“ медија. У почетку мислио сам да то нема ефекта.Међутим, промене су ,заправо веома позитивне. Постигли смо то да нам сатиричне и хумористичне новине и не требају. Јер садржаја те врсте има свуда око нас у осталим медијима.
Ево нпр. Довољно је да читате или гледате извешатаје на тв о томе како су у Београду изграђене зграде на траси приступних саобраћајница мосту Земун -Борча.Грађене су 2010. и 2011.године ,имају све неопходне дозволе ,па су потом усељене без обзира што се још 2003. године на основу генералног урбанистичког плана знало да ће туда проћи приступне саобраћајнице будућем мосту.
Та количина хумора не може да се мери ни једним Нушићевим делом.
Извештаји медија о томе такође су комични. Репортери се задовољавају овим циркусом наших институција, довољно им је што је то незамисиво, комично, што констатација чуда ,али само код здравог разума једноставно изазива шок.Јер збиља и јесте чудо, али гле чуда, нама конзументима садржаја из медија таквих какви су и то је довољно.Довољно јер је употребљиво за препричавање уз „пиво“ (немају за хлеба а имају за пиво и цигарете)али у функцији је.Важно је да је новина открила чудо,да народ има цуцлу али није важно што се од чуда не живи.И што нетачна информација загађује ум.
Било би ми драже да ова и овакве вести имају другачији карактер,да се другачије пласирају.Јер није ваљда да медији постоје зато да би ето само то постигли-чуђење и сензацију ,па чак и смех.Од муке! Суштина у оваквим информацијама је да се пред камере „приведе“неко ко је одговоран. Али, не то медији не чине. Од већег значаја им је саопштити уобичајено да одговорни одговорност сваљују један на другога.Трагично је то што је и то већ постало смешно а новинари који се задовољавају тиме испадају наивни и обманути,само то на њихову жалост још не доживљавају тако.
Или други ,све учесталији пример који изазива и смех и сузе (жаљење је недовољно јака реч за схватање ситуације). Реч је наиме о томе да је тешко објаснити фасцинираност медија о успешном раду Драгице Николић и њене Фондације. Утркују се и редовно извешатавају о сваком њеном поклону. Не нађе се нико из медија ,који се ките објективним информисањем, да поразговара са том госпођом , очигледно феноменом, о томе како и на који начин успева тако лако да набави толика средства за своју Фондацију. Јесте лепо и похвално све што се набави као помоћ онима којима она треба, али права тема је баш то-објективно информисати јевност о спсобностима Драгице Николић.Како Драгица Николић успева да пре државе сакупи донације и направи куће настрадалима у мајским поплавама? Како ни један министар не успеде да набави тако важне апарате за рану дијагностику и лечење пацијената у вредности од 300.000 долара? Не, не нисам погрешио. Знам ја да ваша размишљања на ову тему иду ка томе да је то све Томина заслуга. Али ,молим вас у вестима које говоре о успешним донацијама Фондације „Драгица Николић“ нигде ни једном речју се не помиње да је Тома Николић помогао или на било који начин утицао на висину донације. Уосталом он је председник Србије а њена Фондација је њена приватна ствар.То вам је исто као да је она шнајдерица па шије одела и хаљине.Шта ту има да јој помаже предсдедник Србије,без обзира што јој је муж. Дакле, новинаре не интересује њен успех и нагло израстање у тајкуницу.С друге стране о њеним колегама трајкунима све смо сазнали, како су почели, са долар или без и једног, кога су и за колико преварили.Све ама баш све. Због таквог односа медија према овој стварности , а новинарстрво је одговрно за стварност ми и даље не знамо како је Драгица Николић толико и одједном тако успешна. Значи да ми од стране медија за које сам веровао да су се почели мењати нисмо добро информисани. Незна се ,такође зашто то ради Фондација „Драгица Николић“ а не председник Републикле. Па ако му то није у опису радних обавеза, могао би бар из хобија или хуманитарно,да се угледа на Драгицу. Не,он само иде са њом као веран и одан супруг .Слика се и смешка.Понекад нешто каже, мада је поруку тешко разуемти .Уосталом шта ће он ту да говори кад ништа није урадио?!На основу свега изнетог у медијима склон сам да верујем да је ипак све то њена заслуга и зато подржавам господина Вучића што кука на нераднике. Збиља брука и срамота. Председник државе не може да скупи ни упола новца колико његова жена.По мени таква доминација Драгице над Томиславом може бити пресуда у мерењу количине ауторитета ,па нечији може да падне и оде у неповрат. Тај пад је кобан и не вреди се сагињати за њим,а још мање помаже кукање.
Медији ,очигледно је то, поистовећујући се са ауторитетима,баш на оваквим примерима такође срљају у неповрат. Јуре сензације а не суштину.Диве се непровереним и недоказаним вредностима.Заобилазе ставрност .Ако то није тачно питам .Где је квалитетан текст о понашану селектора кошаркашке репрезентације Србије о избацивању играча .Пред посетиоцима у дворани,Тв камерама?! Постоји ли ту мало педагошког рада?!
Заборављају ли то медији да пишући, исто као и непишући или , сликајући и хвалећи недоказане вредности , а при том и сами свесни правог стања ствари,ни себи ни актерима својих написа не чине услугу. Најгоре ће и једнима и другима бити кад стварне вредности дођу на све место а све ово буде бивше.
