Афоризми будилници свести и духовности

“За лажна обећања, добио си баш много новца. Људи су сами пристали да за ништа дају нешто”.
“Они који превише застране, не враћају се уназад. Они настављају даље”.
„Народ дуже памти преваранте,него добротворе.Они за собом остављају дубљи траг“.

Пише:Милорад Антонић

Афоризам! Кад га прочитамо,а признаћете ретко то чинимо,он нас прво „умије“ изненађењем, затим нам изазове чуђење колико истине у тако мало речи,па смех и дивљење.

Та моћ дугог домета учини нас одлучним да поруку и мисао која нам је изазвала напросто буђење, од тог тренутка носимо са собом. И тако у већини случајева и буде. У Википедији стоји да,када се афоризам једном чује тешко ишчили из сећања.Ми појаву,особину,на шта год да нас афоризам упућује,а упућује на теме из политике, друштва, етике и филозофије али и других области човековог стварања, доживљавамо по систему веровали или не али све је истина,управо захваљујући томе што афоризми имају јасну, језговирту, сажету дефиницију односа и појава које третиреју. И све то уз невероватнo пријатну дозу одушевљења због неизбежног зрачења дозом духовнтости и актуелности у речима супротних порука а да једна другој не сметају.

Можда је баш у тој магији кратке, јасне и сажете „истине“,а не описивања, тајна успеха аформизама да оживе и преживе од античког доба до данас када су били права реткост. Познати су „Хипократови афоризми“, сачувани захваљујући Александријској библиотеци,[6], који су као ретко које стваралаштво тог времена били усмерени на прагматичну страну живота.

Код нас се афоризам појавио шездесетих година 20. века, најпре као новинарски жанр. Српски афоризми су се у почетку поистовећивали са епиграмима, сентенцама и пословицама, односно, са мудрим изрекама, дубоким мислима о моралу, у бајкама и баснама.И не може се рећи да нису нашли плодно тло.

Сећам се, негде седамдесетих као млади новинари,често смо заборављали на своје новинарске задатаке слушајући у башти ресторана „Шматовац“у Београду, Владу Булатовића Виба, човека који је код нас имао најзначајнији утицај на развитак афоризма као писаног и говорног жанра, док је уз сарму или кафу изговарао афоризме као „добро јутро“ или „добар дан“.Касније свој допринос афоризму дали су Душан Радовић и Милован Витезовић.И њих смо увек радо слушали.

На Википедији стоји податак да су у Србији „афористичари своју стваралачку зрелост исказали током последње деценије 20. века имали су „обиље материјала“, свуда око себе.Распад државе и економска криза, из чега су произашле и све друге кризе, а пре свега криза морала.“

То сећање тек, илустрације ради на те чаробњачке моћи афоризамна. Али афоризам и његова моћ остали су загонетка.То минијатурно књижено дело, са толиком снагом и увек на малом просотру најчешће на неочекиван и парадоксалан начиун својом једноставношћу наводи нас да се иза њега крије нека непознаница.

Али утисак је и да је аутор аформизма непозаница,а човек ту међу нама.Одакле мута моћ тако јасног иинтригантног а веома пријемчљивог изражавања?

Духовни мир електричара и афористичарског чаробњака.

Један од њих, Бранко Зрнић, човек кога знате са малих екрана када вам даје савете коју грешку стално парвимо када је у питању потрошња електричне енергије, кварова на електричним уређајима, кукања зашто нам стижу високи рачуни за струју, је данас један од наших веома актуелних и присутних афористичара. За човека који је са својих 19.000 афоризама и досетки” што је фасцинантн културни рекорд,уз то и песник, па ускоро и аутор романа,професор др Момчило Матић каже:

„То је афористичар,песник и писац чија „Мудрост и реторична моћ у изражавању остављају на слушаоца и читаоца снажне утиске који га терају да покрене све своје интелектуалне ресурсе и сваки афоризам доживи на различит начин. Мислим да је Зрнић стигао на сам врх снога афористичког стваралаштва. Он не мисли тако, он мисли да је још увек на почетку јер га то покреће да не стане. Нисам имао мрилику да упознам човека да са тако снажном енергијом и упорношћу не стаје, не застајкује, не осврће се на околину и препреке и тако лако без заморау једном даху“.

Тако професор Матић види овог афористичара чаробњака.А она одговара:

“Зашто себе не прихватиш таквог каквим се представљаш? Ја нисам такав”.
“Не одустај од онога што желиш, на пра- »ом си путу. Јел то сигурно?”
“Онај ко данас другима гледа кроз прсте, сутра ће му исти ставити поводац, с правом”.
“И најбољи пливачи, утопе се у криминалним водама. Њих, углавном потопе пријатељи”.
“Не призивај Божју помоћ само кад не знаш шта ћеш, и куда ћеш са собом“.
„Што више будеш разумео друге, више ћеш благодети од њих добијати“.
„Од када те знам, китиш се туђим перјем а брукаш оне, којима си га почупао“
“Када видим све ово око себе, бојим се за сутра“.
„Благодет је исплакати се, као и слатко насмејати се“

То што су Зрнићеви афоризми невероватан будилник свести, поутоказ за свест и резоновање ка коректном односу и схватању ствари и појава, уметничих вредности,живота уопше, није никакво изненађење ако добро позунајете господина Зрнића.Или ако читате афоризме. Јер не верујем, да сва ова благостања и балгодети које његови аформизми емитују,може да пороизведе људски ум са негатвним оособинама.

Зрнићев кртичан став, како према себи тако и према појединцу, не критике ради,у друштву у коме делује је веома цењен. На пијадесталу његових приоритета је истина.

Зрнић је и својом поезијом дубоко истражује, проучава и указује на све негативности у души човека.Његови стихови као да су чистачи душе. Нарочиту пажњу посветио је важности мушкоженских односа поручујући: “Љубав је потреба за несебичним даровањем духовне топлине и физичке жестине“.

Кад о њему пишу,медији као изузетну вреднсот истичу његову племенит, а за њега,само поштовање традиционалних вредности прилагођених савременом тренутку у садејству са племенитошћу може, код сваког човека да пробуди духовност.И баш у тој синергији унутрашње снаге у човеку види и снагу својих аформизама и стиховаа ускоро и са романом „Случајно, није ништа.“Чак ни то да је Бранко Зрнић је као велики љубитељ певања севдалинки и сам написао текст ове песме, а музички аранжирао Зоран Влајић.Сами просудите колико је обдарен изузетним гласом за певање.

SEVDALINKA ♡ Peva Branko Zrnić na generalnog probi pred 27. UTEKS TV Kopernikus festival

Бранко Зрнић, својим афоризмима на веома пријемчљив начин читаоце упућује на вредности као што је она доказана да “У детињству се налази кључ, за сва закључана врата“,коју у себи често и не пробуђене носимо (али зато су афоризми ту) па сходно племенитости не би требало другима чинити оно, што не желимо да други чине нама.

У свему томе има и један проблем. Како да вам ја передставим аутора, колико ја знам до сада 14 књига афоризама и песама, који лече душу,а да ви поверујете у то када га знате као изузетног мајстора, а вама је важније од тога што лечи душу то што вам отклања проблем на струји у стану, на бојлеру,веш машини…?!

Зато пробајте овако.Кад Бранко заврши поправку,кад стигне мањи рачун за струју, под условом да сте послушали његове савете,узмите (види: https://brankozrnic.rs/ ) било коју од његових књига афоризама или поезије и видећете колико је то што вас оне уводе у савршен духовни мир важно. Прија исто као кад знате да имате доброг мајстора и када сте мирни зато што немате више поменутих проблема са инсталацијама у кући апаратима и сл.

Његови афоризми као и он сам су у савршеном складу са резултатима многих научних студија које су утврдиле „да читање афоризама и других мудрих изрека могу бити од помоћи код стања напетости, благих облика депресије изазивајући опуштеност и физичку релаксацију.“

***

Aforizmi i dosetke pisca poezije Branka Zrnica – Musko zenski odnosi kao neiscrpna tema zabave!

Pisac Branko Zrnic – “Napisao sam preko 19.000 aforizama i dosetki” – Fascinantni kulturni rekord

О АУТОРУ:

Бранко Д. Зрнић рођен 06.09.1957.год у Купинику код Вршца где је похађао основну школу.Средњу школу је завршио у Београду, а студирао у Новом Саду.Као планинар је обишао многе крајеве и упознао многе људе.Поезију пише из потребе од 1978. године.До сада је написао више од 1200 песама и више од 19000 афоризама и досетки.Члан је свесловенског удружења књижевника од 2004. године.Активан је члан културне заједнице Крајина и још неколико удружења песника.Пише и данас, прикупља песме за нову поетску збирку духовне поезије.

ИЗ ДРУГЕ КЊИГЊЕ БРАНКА ЗРНИЋА АФОРИЗМИ –ИОЗВОРИ ЖИВОТНОГ НАХАНУЋА -ПРОБРАНИ

Не загађуј, свој извор. Одакле ћеш, воду пити? Ако се са њим, желиш поносити.
Не бежи никадʼ од себе. Побећи, немаш ку да. Коме, такав требаш.
Све што ти треба, већ је ту. Куда биʼ, ти?Користи, то што имаш.
Мисли о себи, данас. Сутра ће ти, бити ка сно. Репризе, нема.
Лепо је кадʼ имаш, да памтиш лепоту. Зато је и остави за собом, другима.
Добро слушај оне, који имају, шта да ти ка жу. Нема, таквих много.
Доћи ће ти срећа, кадʼ усрећиш друге. Да би те могли, усрећити.
Кроз добро намерну шалу, треба опомиња ти људе. Истина се, тешко прихвата.
Мисли су извор, свих наших жеља Зато не мути извор – не труј га. Ружним, мислима.
Измами осмех, ономʼ што стрепи. Обрадуј га оним, што је и он заборавио.
Остани ту где јеси, кадʼ се бојиш тражити боље. Не ризикуј, ући више.
Не бој се оногʼ, у чега верујеш снажно. Ако знаш, зашто.
Благодет је људима помагати, већ кад то и можеш. Једни другима, смо за то потребни.
Другог можеш преварити некако, а свогʼморалног судију никако. Њему ништа, не измиче контроли.
Измами, осмех незнанцу. Обрадуј га оним,што му значи.
Да биʼ увек, имао. Даривај радо онима, који то заслужују – са мером.
Ведрином зрачи, да биʼ срећан био. У њој је, снага.
Онај ко жури, ретко кадʼ стиже на време. Ако, крене касно.
Нај ближима не замерај, да они теби неби замерили. Прихвати их, какви јесу. Твоји су.
За све пронађи меру. Онда ти кантар,неће требати. А бит ћеш, прихватљив.
Ништа не вреди, као духовни мир. На жа лост. То се схвати, касно.
Ако у животу, залуташ, Врати се тамо, ода кле си кренуо. Ту ти је, место.
Зашто се љутиш на мене, а ја ти нај боље желим? Од куд, ја то знам?
Кад си тако, добар човек Зашто се, предста вљаш лажно? Искушавам, људе.