За Таблоид пише Владо Драгићевић, некадашњи помоћник начелника Ресора државне безбедности Србије у мандату Јовице Станишића, и 12 година начелник Управе за односе са страним службама у БИА. Био је и члан Савета за националну безбедност у Влади премијера Зорана Ђинђића. У овом броју разматра последице погрешне политике САД-а и њеног савезника Саудијске Арабије према Русији, такозваном ”нафтном кризом”. На дужи временски период је апсолутно немогуће обарањем цене нафте постићи успех у економском рату против Русије, па се то чак може и потпуно отети контроли. Али богатом капом се не може прикрити сиромаштво у глави америчког председника и његове Администрације, закључује Таблоидов аналитичар Владо Драгићевић.
Владо Драгићевић
Америчког председника Барака Хусеина Обаму, или бар групу неоконзервативних јастребова који га гурају у рат свуда и са било ким, почиње полако да сустиже боомеранг погрешних одлука, оличених у имбецилним економским санкцијама против Путинове Русије.
Пре нешто више од декаде познавали смо свет који је био релативно уређен. Сада тај исти свет све више постаје хаотичан, јер хаос представља појављивање нових правила и начина понашања која изгледа да већина тешко и може да разуме. То се онда не зове ред, већ неред.
Група неоконзервативних људи, у покушају да заустави неизбежан крах своје светске доминације, доноси смешне, и по људе ове планете, погубне одлуке. Још од децембра 2010. године, са Арапским пролећем у Тунису, Муслиманском браћом у Египту, бомбардовањем најстабилнијег и најпросперитетнијег племенског друштва у Либији, фијаском у Ираку и Авганистану и уништеном Сиријом, светски олигарси покушавају да ојачају своју власт. Онда, уз помоћ Викторије Нуланд и директора ЦИА, Џона Бренана, долази до предавања Украјине групи криминалаца и самопрокламованих нео-нациста, како би се Русија испровоцирала и увукла да изврши инвазију ове земље, да би се финале извоза ове националне демократије завршило у Хонг Конгу, потпуним неуспехом да се хаос пребаци и у Кину, која се, већ поодавно, отргла из загрљаја Новог светског поретка.
И као да све ово није било довољно. Светски олигарси долазе до брилијантне стратегије коришћења “супер оружја” против Путинове Русије – тоталног и бескомпромисног нафтног рата.
Потпомогнут и подржан од стране Дејвида Коена, Стејт Дипартмент Џона Керија, долази на нечувену замисао да понови операцију из 1986. године, како би Русију бацио на колена, натеравши Саудијску Арабију да цену нафте доведе до руба колапса. Али, са техничке тачке гледишта, колапс цена нафте није пружио жељена очекивања. Напротив, озбиљно је угрозио дуго сневани амерички сан о уљаним шкриљцима. У протеклих неколико година, влада САД је живела на овом миту. Он је обликовао доношење спољно-политичких одлука, људима у Вашингтону пружао лажне илузије да дестабилизацијом Блиског Истока не могу угрозити снабдевање нафтом на глобалном нивоу, будући да Сједињене Државе, захваљујући уљаним шкриљцима, постају нова Саудијска Арабија. Али изгледа да има истине у томе како мач има две оштрице. Ти исти Саудијци су овај Керијев план искористили, не само да Русију баце на колена (сто наравно нису успели), већ да обогаље базу нових извора нафте којим се хвалисала Нова Саудијска Арабија. Њихов циљ, поновно успостављање доминације над светским тржиштем нафте, био је врло лако за приметити на скорашњем састанку земаља чланица ОПЕК-а.
Нови ударац следио је у октобру ове године. Највећа руска нафтна компанија, Росњефт, на целу са Путиновим блиским сарадником, Игором Сечином, објавила је откриће великих резерви нафте у руском делу Арктика, северно од Мурманска. Паметан одговор Обамине Администрације било је увођење санкција Сечину и његовој компанији, те забрана америчким компанијама да послују са овом руском фирмом.
Последице су биле несагледиве. Још 2011. године, један од гиганата америчке нафтне индустрије, ЦЕО-EXXON-MOBIL, потписао је уговор о заједничком улагању са Росњефтом у истраживању изворишта нафте на Арктику. Испоставило се да је само једно налазиште, по свом потенцијалу, веће од изворишта нафте у Мексичком заливу, и да садржи висе од 9. милијарди барела овог енергента. Коеновим санкцијама, EXXON-MOBIL ће бити принуђен да се повуче из овог пројекта, под претњом нарушавања санкција владе САД у односу на Русију.
Обамина Администрација је себи дала још један аутогол и начинила огромну штету једној од највећих корпорација у САД. EXXON-MOBIL је схватила да је ново налазиште и сарадња са Русима спас на дуже стазе. Оваква процена се испоставила исправном, а санкције бирократа Обамине Администрације, како би се Русија нанела штета, донеле су контрапродуктивни ефекат.
Овим потезом оштећен је не само EXXON-MOBIL, већ и Морган-Стенли, као финансијско тело које је требало да организује и усмери на милијарде новчаних средстава у бушотине и експлоатацију, предвиђене за пролеће наредне године. Након што је привео крају најтежи и најкомплекснији део пројекта, EXXON-MOBIL је само могао да гледа како се Росњефт окреће другом партнер -НР Кини.
Председник Русије, Владимир Путин, је ово лично и потврдио, рекавши да одобрава кинеским финансијским компанијама учешће у поменутом пројекту. Овај споразум је учврстио енергетске везе Русије и Кине. И гле ироније, Вашингтон је постигао потпуно супротан резултат од онога сто му од Збигњева Бжежинског налаже његова евроазијска стратегија. Санкције Русији су постале директно продуктивне циљу да се, по сваку цену, спречи и заустави евроазијски изазов америчкој глобалној економији.
Новински ступци су препуни наслова о драматичном колапсу руске валуте у односу на долар и евро. Цене нафте на светском тржишту су пале на око 57. долара по барелу, у односу на крај августа, када су биле преко 100 долара по барелу. Земље ОПЕК-а не предузимају кораке да стабилизују цене, а амерички Конгрес изгласава нову рунду санкција Русији.
Када се све ово мало пажљивије проучи, уочава се стратегијски велика конфузија светских, а пре свега америчких олигарха, да изнађу начина како би задржали свој утицај на глобалном нивоу.
Хладни рат је могао да егзистира у период од 1946-1990. године како би учврстио колонијални стисак над Западном Европом, земљама Трећег света, Јапаном и Азијом. Његов крај је био сведоком ерозије Запада и израстања Кине и Русије, па чак и Ирана. Зато је и разумљиво мишљење западних олигарха да не треба мењати нешто што је већ дало резултате. Започети нови Хладни рат, употребити исту стратегију колапса, цена нафте из 1986. године и сатерати Путина уза зид.
Ако је, судећи по људима са добрим везама у обавештајној заједници САД-а, директор ЦИА, Џон Бренан и његови оперативци су направили стратешки план по коме је Саудијска нафтна компанија АРАМЦО, у власништву државе, заједно са неким од кувајтских компанија, преплавила светско тржиште сировом нафтом и оставила Вол Стрит банкама да заврше прљави посао. Остао је. ипак, само један проблем. Оваква стратегија је, у својој суштини, ипак била ступидна, јер је обарањем руске рубље довела и до колапса америчке домаће нафтне индустрије, те пропасти на стотине милијарди долара вредних планираних енергетских инвестиција.
И како је финансијски систем сваким даном све ближи пуној кризи, политичари у Вашингтону остају неми, не реагујући ни мало на саудијску политику која се не може никако другачије окарактерисати, до као намерни чин финансијског тероризма. Да ли САД-е, заједно са Саудијцима, покушавају елиминисати непријатеље новог светског поретка?
Саудијско краљевство игра опасну игру. Русија и Иран неће променити своје понашање под економским притисцима. Шта више, када је у питању Блиски Исток, ови притисци могу имати потпуно супротан ефекат. Нафтни рат са Русијом САД и Саудијска Арабија могу добити на кратак временски рок. Али на дужи временски период то је апсолутно немогуће, па се чак може и потпуно отети контроли. Али богатом капом се не може прикрити сиромаштво у глави.
Извор: magazin-tabloid.com
