Пише: Горанко Ђапић
Погледи: Крај диктатуре долара и покушај глобалног сукоба због одбране старог, империјалистичког пројекта
Да ли се неко данашње ратно жариште уистину смирује? Да ли је покушај да се Русија увуче у рат у властитом дворишту окончан? Јесу ли санкције смишљене да темељно поткопају руску привреду и спријече њен економски и политички просперитет такођер окончане? Свуда је одговор – не, закључује социолог Горанко Ђапић, један од најславнијих југословенских дисидената и незаобилазни суорганизатор, стратег и идеолог студентске побуне 1968. године…
Колико је свијет данас у невољи? Као и пуно пута раније – у много већој него што се мисли. Можемо на жалост прије говорити о периоду озбиљних припрема за сукобе вишег нивоа. Наизглед, ствар банкара из лондонског Ситија и подружнице у Вол Стриту добро успијева. Украјинском провокацијом Еуропа је окренута против Русије и саме себе. Сурадња еуропског Запада и Русије била је у великом успону; штавише она је стварала сасвим нове изгледе планетарног значаја.
Спас Еуропе као цјелине, њена Ренесанса били су изгледни. Управо то је нападнуто и угрожено. Већ и сама чињеница да ће економија Западне Еуропе и Русије бити погођене и девастиране са великим изгледима на дуготрајну рецесију, говори о успјеху стратегије Изабраних. Када за мање од двије године истекне мандат актуелном кловну у Бијелој кући, плански ће на власт доћи кадар протокола, највјеројатније Хилари Клинтон.
У међувремену се врше војне и политичке припреме за наступајући сукоб. Сви петоколонаши особито они у Еуропи биће у деструкцији особито активни. Сви исламски фашисти бит ће мобилизирани, наоружани и благословљени у сатирању домовине наше грчко-римско-кришћанске цивилизације. Све што је темељ наше културе, наше свијести, сама наша бијела аријска раса; бит ће изложено бруталном уништењу.
На томе се континуирано радило; задњих сто година веома интезивно кроз два уништавајућа свјетска рата. САД, као сервис Протокола (ФЕД) на челу су јахача Апокалипсе. Друштво из ФЕД се суочава са сликом свијета која је много сложенија но што су они очекивали.
Ненадано, никле су велике и виталне економије гдје им раније није било ни назнаке. Диктатура долара као свјетске монете, већ по својој природи није више могућна. Кроз новац, Изабрани су посљедње двије тисуће година црпили реалан рад и стекли големо богатство. Потом су кумулирали моћ и корпоративно наступили у давању зајмова купујући читаве кнежевине, па и краљевства.
Када је Менакен Бен Изради стигао у Лондон код махнитог Хенрија ВИИ, за мање од три стољећа купљена је цјелокупна аристокрација и особито Виндзор. Можемо слободно рећи да је то био велики успјех Протокола. Читава Британија била је само власништво банкара из лондонског Ситија. Стварна власт у Британији од тада не почива више ни у Парламенту ни у корумпираном Двору већ у лондонском Ситију. Почело је комадање и политичко и економско разградјивање Еуропе. Сити је од сваког од многих „изазваних” ратова стицао големо богатство.
Слободно можемо рећи да је политика Лондона коштала Еуропу безмјерно више жртава него сви налети страшне куге у Средњем вијеку! У лондонском пројекту коначног уништења Русије насилно је изгубило живот од 1914. године, па до пада бољшевизма, готово стотину милијуна људи. Најтрагичније је било то што је извршен грандиозни геноцид популације испод тридесет година живота. То сакаћење подузето је када је већ 1910. године било потпуно јасно за вријеме канцелара Столипина како ће Русија за само пола стољећа бити доминантна економска и војна сила свијета, те да ће Еуропа неизбежно бити окренута према њој.
Како је подружница Протокола у Њујорку 1913 г. преузела статус емисионе банке, веома брзо је америчка држава приватизирана. За мало времена готово сва штампа, издаваштво, филмска индустрија и све банке постале су власништво друштва из ФЕД.
Положај САД као земље на два дебела мора, пружио је Изабранима неслућене могућности. Било је вријеме да се та голема моћ најпре потврди промоцијом долара као свјетског средства плаћања, па да већина свјетских економија путем произвољно штампаног долара полако допадне дужничког ропства. Штавише, господство над новцем апсолутно без ичије контроле изузев разумије се друштва из ФЕД омогућило је истима да стварају привидни просперитет, па потом дубоке страшне економске депресије. Након тако изведене пљачке по правилу слиједи нека форма Њу Дила. Тј. стабилизација која се обавезно претвара у ратне припреме…
Слиједи период када се узимају ратни кредити изнутра и вани, гомила се оружје. Потом слиједи рат обезбјеђујући големе профите. Потом се рат окончава и уз велике камате и растућу зависност наступа обнова у облику Маршаловог плана. Мора бити да су се свим тим Ротшилдима, Морганима и Ватбурзима изгледи за остварење циљева из Протокола чинили изгледнији него икада. Одмах су основане ОУН као пут свјетској влади. Недуго потом након рушења Де Гола, прави се провизорна грађевина Еуропске уније, потом и сама ЕУ.
Не треба бити особити политиколог па видјети да је ЕУ заправо пирамидална структура потпуно независна од националних Парламената и самог суверенитета. Њени комесари никоме не полажу рачуне, али са друге стране имају моћ наднационалног одлучивања, а да притом придружене државе уопће не могу одлучивати виталним питањима свог економског и политичког живота.
Комесари ипак одговарају? Одговарају капиталу из ФЕД. Одговарају долару. Докле одговорају Лондону и Њујорку. ЕУ је дакле „америчка ЕУ”, точније ФЕД ЕУ.
Једноставније речено такозвана ЕУ је играчка Протокола. Еуропски политичари, бројни интелектуалци, бројне невладине организације и геј-покрети чине армију плаћених, а националних и безобзирних петоколонаша. Сви они здушно пљуљу по властитој цивилизацији мучно и тешко ствараној кроз три тисуће године. Они су промотери мултиетницизма, мултиконфесионализма и мултикултурализма, иза којих се кованица крије напор да се уништи еуропски етнички и културни супстрат оптуживан за тобожњу хегемонију и еуроцентризам.
Зар је то могућно чинити у исламском свијету такозваним исламским вриједностима? Или у свијету обијесних негроида? Али, када увелико увезеним исламским свијетом расту рапидно права која увелико надмашују права исламских Еуропљана, онда само за оне који то не желе видјети, наступа период систематског потискивања у властитом дому. Камо? У амбис, у амбис, вичу млади „либерални интелектуалци”.
Сада се управо сјећам случаја норвешког младића Брејвика. Толико су се трудили да докажу како је психопат. Норвешки петоколонаши увелико су почели пројекат ишчезавања норвешког народа. Његова повијест и његова посебна култура потискује се из дана у дан и није далеко дан када више неће бити потомака Викинга. Петоколонаши у служби друштва из ФЕД организирали су кампове за обуку младих петоколонаша којем би ваљало да окончају постојање својега народа. Млади Брејвик је узео пушку у руке и пуцао у петоколонашки камп. То крајње понашање нема никакове сумње изазвано је чињеницом како безобзирно и нескривено тече процес уништења Норвешке. Млади Брејвик није желио и не жели да живи у сјенци минарета. Он је само желио да као Норвежанин живи у Норвешкој. Дуги су прсти трагедије изазваних друштвом из ФЕД.
Сада је задатак Протокола да демантира растуће привреде Кине, Индије и Бразила и нарочито Русије. Њени технолошки потенцијали, огромни простор пребогат енергентима и сировинама, њена култура и повијест и њена сложена точка између Атлантика и Тихог оцеана капитална су сметња испуњењу њиховог основног циља-пуног свјетског господства. Али њихов мач-долар; у кризи је. Стога треба сада, док не буде касно, уништити ту пријетњу. Русију прије свега. Ствари треба вратити двије до три деценије уназад. САД морају поново бити једина суперсила и једини господар гарант испуњења циљева Протокола.
У свакој књижари можете купити ,,Мајн Кампф” аутора Адолфа Хитлера. Нигдје међутим не можете купити ,,Протокол сионских мудраца”. Да ли сте га икада имали у кући? Никада, углавном. Али да ли сте чули како је то огавани фалсификат дјело руске царске тајне полиције зване Охрана? Свакако сте чули. За тај „фалсификат” сви су чули. Па ипак нитко га нема и нитко га није прочитао. Само мало њих.
Сада је питање; ако је то фалсификат, како су учене генерације и о свему „опскурни и јефтини” фалсификат, зашто га онда нигдје нема за набавити и прочитати?
САД ће се нема сумње упустити у подухват да читаво човјечанство врати пола стољећа уназад. Упустит ће се у ратове, највјеројатније у Еуропи, али и свјугде другдје.
Па, да ли је могућно свијет доиста вратити уназад за читаву епоху? Не чини ли се то донкихотовским подухватом? Није ли друштво из Лондона и Њујорка прецијенило свој сервис назван САД?
Постоји ли повратна реакција Еуропе на захтјев да одушевљено изврши самоубојство? За сада нема организираног озбиљног отпора, што не значи да нема отпора и јасне свијести куда то води. Неизбјежно је међутим да посљедице девастације закуцају на сва врата широм Старог континента. Ако дакле отпор још није довољно јак и артикулиран не значи да то неће бити у неком блиском времену. Хтјели то признати или не, али петоколонаши су свјесни могућности опасног рата у властитој кући. Докле ће њихова опсјена пркосити очигледним чињеницама?
А Србија? Како она стоји у свему то? Ако сједницама владе присуствује почешће Мајкл Девенпорт, онда нема сумње да ФЕД преферира колаборацију Београда и квислиншки циркус у њему.
У чијем је интересу апсолутна девастација Србије? Њена економија и стање њених грађана очајни су и све су гори. Постоји земља, односно њена политика која је увијек била потпуни непријатељ Србије, а то је Велики Британија. Потом САД (подружница). Одавно су од њих третирани као народ помоћу којих ће Русија избити на Јадран. Према томе Србе треба осакатити до непрепознатљивости. До потпуне импотенције. Као економија и друштво, уопће. Слуге су као у цијелој Еуропи пожељне.
Извор: Magazin TABLOID
