Промовише: Хана Казазовић: “Хоће ли нам бити опроштено?”
- Е.М. Хоумс
– књига због које ћете размислити о односима са људима
Синоћ сам коначно завршила са читањем књиге “Хоће ли нам бити опроштено?” Е. М. Хоумс. Не сјећам се кад сам задњи пут читала овако дебелу књигу, цијелих 650 страница. Годинама нисам сигурно.
Међутим, морам рећи да је ово књига која вам заиста држи пажњу свих 650 страна. Писана је занимљиво, једноставним језиком, тако да и поред тога што се повремено бави тешким темама није “тешка” за читање.
Вријеме радње у књизи је смјештено унутар једне године. На почетку године један догађај измијени из темеља животе двојици браће и њиховим породицама у цјелини, уздрмавши их из темеља.
Не, нећу вам препричати о чему се ради, неће вам онда бити занимљиво читати књигу 🙂
Рећи ћу само да се у тих годину дана ликовима догоди толико блесавих, чудних, смијешних и невјероватних ствари и догађаја да на моменте морате застати и помислити како сте срећни јер живите неки свој, обичан живот, ни налик том њиховом.
Онда у наставку књиге налетите на нешто што вас подсјећа на вас, па схватите да је сам живот иначе сплет невјероватних околности и да сигурно ниједна књига не може описати све оно што се у било чијем животу може десити.
Али ће вас натјерати да застанете и да се замислите над оним што читате. Анализираћете Харолдово понашање и однос према братовој дјеци, па помислити како ви можда не бисте тако. Биће вам симпатично понашање његове мајке у старачком дому, па ћете се запитати да ли бисте ви вољели своју старост провести на такав начин, или бисте радије били сами у стану/кући, чекајући да вас неко посјети и одвоји сат времена свог живота да би вам правио друштво.
Читаћете о Харолдовој везаности за Теси, породичног пса који је одан цијелој породици, па ћете се сјетити свих оних који своје љубимце оставе на улици кад им досаде или кад крену на годишњи одмор. Наравно да ћете се питати како то могу урадити и наравно да нећете добити одговор на то питање никад у животу.
Хоћу да кажем да је ово књига о животу који се дешава свуда око нас и о људима који нас окружују. Један тренутак о којем нисмо размислили, један догађај, покрену лавину дешавања на које немамо утицај. Њихов расплет је ствар среће или спремности да се ухватимо у коштац са свим што се дешава. Како ћемо их поднијети често највише зависи од односа са људима које имамо у животу.
Свако опирање и неприхватање реалности нам само може отежати сналажење и довести нас у још тежу ситуацију. Прилагођавање и прихватање реалности је оно што нам може помоћи и олакшати живот.
То су отприлике основне поуке које сам ја извукла из ове књиге. Вјерујем да би свако од вас имао и неке другачије.
