Уна. Реч уна долази из латинског језика и преводи се као једина. Једина Уна. Рај на Земљи. Где се налази Рај на Земљи? Још неко време ће се налазити у околини Двора на Уни, у Банији, у Сисачко-мословачкој жупанији, у Републици Хрватској. Зашто још неко време? Једноставно. Рајске птице не воле радиоактивност.
У Двору на Уни, са стране Републике Хрватске, и у Новом Граду, са стране Федерације Босне и Херцеговине, већ 15-ак година људи се боје да ће се над њиховим рајем надвити жути облак радиоактивности. Заправо тога се боје сви они који живе у сливу реке Уне, која је заштићена законом, који живе на подручју „Националног Парка Уна“ или једноставно сви људи који цене и воле чисту воду, чист ваздух и нешто што је лепо. Сви осим власти Републике Хрватске, која је донела одлуку да се баш на овом месту започне изградња одлагалишта/складишта нуклеарног – радиоактивног отпада из електране „Кршко“.
По речима Милене Блажевић, мештанке Двора, људи који живе на том подручју су се јасно и гласно, више пута до сада, успротивили таквој одлуци власти из Загреба, оправдано забринути за сопствено здравље, као и здравље своје деце и деце своје деце. Они кажу: НЕЋЕМО ОТРОВЕ! Да ли их ико слуша? Да ли ико слуша грађане који ту треба да наставе да живе? Да раде? Да пију ту воду? Да дишу тај ваздух?
Неко ко је изабран од стране људи, да говори у име људи који живе на том подручју је и Сњежана Раилић, начелница општине Нови Град, БиХ. Она каже:
– Сви имамо једнак став, а то је да овакво депоновање, одлагање и складиштење овакве врсте отпада НЕ СМЕ да се деси на самој граници између Ребублике Хрватске и Босне и Херцеговине. У непосредном окружењу локалитета будуће депоније радиоактивног отпада, рачунајући општине са обе стране границе, живи око 220.000 људи.
Данијел Павић из Еколошке културне сцене из Хрватске Костајнице каже:
– Сама локација која је одређена за депонију, налази се у војној бази Черкезовац, која је недоступна за цивиле и цивилну контролу и надзор. Људи не знају како тај објекат изгледа, да ли је под земљом, да ли је над земљом, шта се тамо дешава. Велики је упитник и велика енигма за обичне људе цела та прича око одлагалишта.
Госпођа Раилић додаје да је Агенција за нуклеарну безбедност и радиоактивни отпад Босне и Херцеговине тразила приступ локацији Черкезовац ради вршења мерења али да људима из агенције приступ није одобрен. Зашто?
Да би се изградња једног таквог објекта одобрила, потребно је да се на месту предвиђеном за локацију одлагалишта нуклеарног – радиоактивног отпада испоштују одређени услови. Ти услови су, између осталих, да место није насељено, да нема изворишта воде у непоредној близини, да подручје није подложно земљотресима и поплавама, итд. Ови услови, на овој локацији, НИКАКО нису испуњени. На подручју Републике Хрватске, у близини локације Черкезовац живи мали број људи, свега неколико хиљада (300 м од прве куће), али будући да се ради о пограничном подручју, ако се узме у обзир и становништво у суседној БиХ, та цифра се пење на преко 200.000 људи. Река Уна, једина, која је законом заштићена, са „Националним Парком Уна“ у свом доњем току, извире на само километар – два од локације. Подручје је трусно, подложно земљотресима, а у зимско – пролећном периоду, Уна често уме и да поплави. Услови – НЕИСПУЊЕНИ.
Сњежана Раилић, начелница општине Нови Град каже:
Ово подручје је опредељено за туризам, чист, еко – туризам. Ово подручје је опредељено за пољопривреду, чисту, еколошку пољопривреду. Овде не постоји празан плац, људи проводе по цело лето на Уни, туристи долазе овде да уживају у овим благодетима које ретко где могу да нађу. Ту је и бања Љешани, у коју се уздамо да ће једног дана прорадити и бити предводница туристичке понуде у овом делу земље. Туризам, уз одлагалиште нуклеарног отпада је НЕМОГУЋА МИСИЈА.
Она додаје:
Ми смо предузели све кораке у циљу спречавања изградње овог објекта, од локалних одлука, до аката у парламенту Федерације Босне и Херцеговине и ово се сада претвара у међудржавни проблем и, надам се, да ће и сама држава Босна и Хецеговина, односно све њене институције, увидети значај спречавања изградње једног оваквог објекта овако близу наше државе.
Они нас желе едуковати како радиоактивни отпад није никаква страшна ствар, да ће се предузети све неопходне мере заштите становнишва и да ми немамо о чему да бринемо. Да радиоактивни отпад није опасан, док цео свет тврди да јесте и окреће се другачијим видовима енергије? За мене је то апсолутни апсурд и ја не знам одакле њима такве идеје падају на памет! –каже Данијел Павлић из Еколошке културне сцене.
Госпођа Раилић такође истиче да су прекршени међународни закони у овом случају. Иако су и Република Хрватска и Босна и Херцеговина потписнице ЕСПО конвенције (конвенција о процени утицаја на животну средину преко државних граница), и самим тим и обавезне да обавесте земље на које неки државни пројекат мозе имати утицај на животну средину, Република Хрватска није то учинила и није обавестила Босну и Херцеговину о почетку изградње овог објекта, који итекако може имати утицај на људе и животну средину и Босни и Херцеговини.
Овим путем желим да позовем све људе, све активисте, сва „зелена“ удружења, да нас подрже, да нам помогну. Из целе регије. Из Босне и Херцеговине, из Хрватске, из Србије. Помозите људи! Сви смо ми људи, не дајте да се ово догоди! Помозите нам и будите нам подршка. Ми нисмо на продају, ова земља није на продају, овај град, ма колико мали био, није на продају. Хвала вам. –каже Милена Блажевић, мештанка Двора на Уни.
Преко 200.000 људи, 30-ак врста рибе, водопади, језера, манастири, вода која се пије из реке директно, ваздух који чисти плућа, река Уна. Једна. Једина.
