Будимо људи, најважнији аманет српског патријарха Павла

Будимо људи, најважнији аманет српског патријарха Павла

На данашњи дан, 11. септембра 1914. године, у славонском селу Кућаници рођен је Гојко Стојчевић, поглавар Српске православне цркве господин Павле, човек који је због своје племенитости и мудрости за живота задобио велико поштовање и љубав српског народа.

Многи сведоци времена у којем је патријарх Павле био пастир православља на овим просторима (1990-2009), слажу се да у тим тешким годинама за српски народ није постојао нико ко је са једнаком истрајношћу и вером указивао на значај човечног понашања, помирења и толеранције.

„Човек не може да бира време у којем ће се родити и живети; од њега не зависи ни од којих родитеља, ни од ког народа ће се родити, али од њега зависи како ће он поступати у датом времену: да ли као човек или као нечовек, без обзира на то у ком народу и од којих родитеља.“

Потекао је из народа, из сељачке породице где је рано остао сироче. Разумео је народ и народ је разумео њега, јер никада није дозволио да се удаље. Сваког јутра је служио литургију у Патријаршији, а свако вече у Саборној цркви у Београду заједно са осталим свештеницима. Старији Београђани га се сећају како је, увек са собом носећи Свето писмо и молитвеник, често користио јавни градски превоз или ишао пешице у обилазак цркава и манастира у граду. У народу су остале бројне анегдоте и сећања о његовој искреној и дубокој посвећености аскетском животу и инсистирању на рационалном трошењу онога у чему једни оскудевају, а други расипају.

„Када би се сви држали љубави, ова земља би била рај. Али кад би се сви држали бар оног што је мало мање од љубави – јер, љубав је веза савршенства – када би се макар држали принципа „што желите себи, то чините другима; што не желите себи, то не чините другима“, онда би земља, ако не би постала баш рај, била близу раја.“

За епископа рашко-призренског изабран је 1957. године где је свој живот на Косову и Метохији провео у изградњи и обнови православних светиња. Као епископ је сведочио пред Уједињеним нацијама и бројним државницима о тешком положају и страдању српског народа у том делу Србије. Гнев и нетрпељивост је осетио на својој кожи, трпећи бројне вербалне и физичке нападе, од којих је најтежи био када је на аутобуској станици у Призрену на њега насрнуо један Албанац. И поред свих искушења, знао је осуда и освета нису оно чему православна душа сме и треба да тежи.

„Човек је, поред ума, обдарен и срцем, осећањем и вољом као снагом која може да оствари оно што ум и срце нађу да треба. А осим тога, обдарен је још и слободом. Човек може онако како Бог хоће а може и супротно. Јер, што каже наш филозоф Божа Кнежевић, „човек је биће коме може и Бог да се обрадује, а од кога може и ђаво да се постиди“. Видите колики је то огроман размак! Где ћемо се наћи, зависи од нас.“

Током свог живота није излазио на политичке изборе, нити се мешао у политичка питања државе, све до 2006. године када је позвао народ да изађе на референдум о новом уставу Републике Србије, и када је и сам изашао да гласа сматрајући да је то питање од виталног значаја за српски народ. Иако је избегавао да се бави дневно-политичким темама, поруке које је изговарао током јавних обраћања народу јасно су указивале на његове ставове о најтежим политичким одлукама државног врха.

„Нама је боље да нестанемо као људи, него да опстанемо, биолошки да преживимо као злочинци и нељуди.“

„Обавезни смо и у најтежој ситуацији да поступамо као људи и нема тог интереса, ни националног ни појединачног, који би нам могао бити изговор да будемо нељуди.“

„Бог нас је створио људима и тражи од нас да то и будемо. Нема таквих времена у којима то не би могли бити и не би били дужни да то будемо.“

Поводом 100 година од рођења Његове светости архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског господина Павла (1914-2009), данас ће у Народној библиотеци јавности бити представљена његова једина материјална заоставштина, лична библиотека од 9,000 књига. Одабрани експонати биће доступни на изложби названој „Говорим, а ћутим“, а након тога ће бити враћени у конак Манастира Светог Архангела Михалила у Раковици, где у дворишту манастирског комплекса по сопственој жељи почива патријарх српски Павле.

Фотографија из 1937. године, будући патријарх Павле (тада Гојко Стојчевић, у мантилу) са школским другом Душаном Кашићем, касније ректором Београдске богословије и његовом супругом Даринком.
Патријарх Павле у разговору са монасима и припадницима и италијанског КФОР-а који су обезбеђивали манастир Високи Дечани 2005. године.
Патријарх Павле у разговору са монасима и припадницима и италијанског КФОР-а који су обезбеђивали манастир Високи Дечани 2005. године.

 

На опелу одржаном у храму Светог Саве 19. новембра 2009. и литији која је водила од Саборне цркве до Храма било је присутно преко 600.000 људи који су дошли да се поклоне сенима омиљеног српског патријарха.
На опелу одржаном у храму Светог Саве 19. новембра 2009. и литији која је водила од Саборне цркве до Храма било је присутно преко 600.000 људи који су дошли да се поклоне сенима омиљеног српског патријарха.

Извор: www.media.rs

Podelite sa drugima:

Povezani članci