За Таблоид пише Владо Драгићевић, некадашњи помоћник начелника Ресора државне безбедности Србије у мандату Јовице Станишића, и 12 година начелник Управе за односе са страним службама у БИА. Био је и члан Савета за националну безбедност у Влади премијера Зорана Ђинђића. У овом броју пише о поступку разлаза амерички и немачких обавештајних служи, који, тврди он, неће бити једне другима претња, али ће, ипак, свака гледати своја посла.
Друга страна: Након само годину дана од када је амерички обавештајац Едвард Сноуден обелоданио документа из којих се види да је америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА) контролисала и пратила електронску комуникацију милиона грађана СР Немачке, на површину је избио нови скандал у вези са прислушкивањем мобилних телефона, укључујући и оног којим се служи немачки канцелар, госпођа Ангела Меркел.
Све ово подсећа на шпијунске романсе из времена хладног рата, када је Берлин био поприште тајног обавештајног окршаја измедју КГБ-а, са једне, и америчких, британских и немачких служби са друге стране.
Једина разлика је у томе што су објекти немачког обавештајног рада сада Американци, а не руски шпијуни. Када је, недавно, један припадник немачке обавештајне службе, БНД, ухапшен због давања поверљивих информација и докумената представницима америчке ЦИА, а други, из немачког Министарства одбране, стављен на мере и обраду, свима је било јасно да је на помолу најозбиљнија криза у односима између САД и СР Немачке од краја Другог светског рата. Да је ситуација посве забрињавајућа, показала је и реакција госпође Ангеле Меркел, која је затражила протеривање сефа станице ЦИА у Берлину, као и предлог немачких званичника да Берлин може наставити са активним обавештајним радом у Вашингтону.
И једна и друга служба су, до сада, врло блиско сарађивале, размењујући велику количину обавештајног материјала. Деценијама је опште познато да америчке обавештајне службе оперишу на територији СР Немацке. Чак је и НСА, по речима експерата за обавештајни рад, основана 1952. године и прерасла у оно што јесте управо на територији Немачке. Након уједињења две државе, ни један од тајних споразума или договора о сарадњи није обустављен, нити су обавештајне акције стопиране.
Проблем и истина о њему леже у нечему другоме. А то је, када је у питању америчка страна, однос њеног Председника и обавештајне заједнице САД, а када је у питању Немачка, њена нова улога политичког и економског лидера у Европи.
Председник САД, Барак Хусеин Обама, је био потпуно необавештен и затечен догађајима у Немачкој. Иако су и он и ЦИА остали неми у вези са шпијунским скандалом, вести су ипак процуреле ван зидова Беле куће. Ово је, наравно, дало повода Републиканцима и одређеним круговима унутар обавештајне заједнице, да крену у напад описујући ситуацију као распад целог обавештајног система земље и његово потпуно урушавање. Они постављају питање да ли Председник има “праву контролу” над обавештајним агенцијама САД, циљајући на могућност да се ове отргну контроли и наруше основне постулате једног демократског друштва.
Сам Председник није показао било какав осећај за потребом успостављања потпуне доминације над ЦИА, НСА и Пентагоном. Управо зато што је његов интерес истоветан интересима ових служби. Он је тај који је задужен не да их држи на узди, већ да своје грађане убеди да су то прави браниоци демократије и суверенитета САД у ужасној борби против општег зла, а које носи име “светски тероризам”.
У Немачкој, пак, откриће да је припадник БНД-а давао поверљиву документацију ЦИА, уз новчану надокнаду, изазвало је двојно реаговање. Прво бес и осећај понижења што је тако нешто учинио један владин службеник, а онда и салву напада, пре свега од стране немачких политичара, на Сједињене Дрзаве.
Немачки канцелар, госпођа Ангела Меркел, оптужила је обавештајне слузбе САД за угрожавање поверења које влада између две државе. Оно сто је истина, је чињеница да је поменути обавештајац БНД-а ипак само једна ситна риба, а да је сарадња измедју БНД и ЦИА толико уска да се човек може запитати које су то још тајне које су остале неоткривене.
У поређењу са оним сто је открио Едвард Сноуден, овај последњи случај спаде у, не тако висок ред, обавештајних играрија. Иако је то дужан да по закону уради, чак ни државни тужилац није, до сада, покренуо било какву истрагу о масовним активностима НСА у Немачкој. Зашто онда овако оштри напади?
Они су, у ствари, први наговештај промене у спољној политици СР Немачке, која постаје много активнија на међународној сцени. Наравно, оваква политика неизоставно доводи до конфликата када су у питању економски и геополитички интереси. СР Немацка не ради против САД-а, али истовремено постаје њихов велики конкурент.
Немачки пословни свет је одбацио позиве САД-а да се Руској федерацији уведу санкције : профит је профит, енергија је енергија, а Руси имају гас.Ово је такође поделило и земље Европске уније, па Немачка не може ризиковати своје лидерство безусловним подржавањем онога што спроводе Американци. У листу “Дер Спигл”, поставља се питање шта је пожељније: већа дистанца у односу на САД, или ближи однос са Русима. Чак је већина Немаца расположенија према независности у односу на САД и све већој сарадњи са Руском Федерацијом.
За Американце, оваква Немачка, није лаган саговорник и партнер, али је не сматрају претњом. Да ли је то посве тачно? Цему онда овако интензивне обавештајне активности. Очигледно је наступила криза глобалног капитализма. Огромне грешке које је починила америчка спољна политика, доспевају на наплату.
Немачки канцелар, госпођа Ангела Меркел, свесна је пораста анти-америчког расположења међу грађанима њене земље. Она жели да Немачка и даље буде један од стубова западне Алијансе и лојална својим америчким партнерима. Међутим, Немци истовремено показују велике симпатије према Русима и њиховом председнику Владимиру Путину, а посебно када је у питању криза у Украјини. Ово, само по себи, поставља фундаментално питање немачког националног индентитета и избора. Након кризе у Украјини и скандала са НСА, антагонизам измедју Запада и Русије је поново избио на површину. Немачка више није у могућности да избегава одлуку кога ће у будућности подржати.
Да ли је бракоразводна парница на помолу, или је већ дуже времена у плану?
Извор магазин ТАБЛОИД нови број
